Prema odluci vlade, tehnološke kompanije moraće da preduzmu „razumne korake“ kako bi sprečile maloletnike da otvaraju nove naloge i osigurale da se postojeći deaktiviraju ili uklone.

Vlada navodi da je cilj ove jedinstvene zabrane, koja ima podršku brojnih roditelja, smanjenje „pritisaka i rizika“ kojima su deca izložena na internetu, a koji proističu iz „dizajnerskih funkcija koje ih podstiču da provode više vremena pred ekranima, istovremeno nudeći sadržaj koji može negativno uticati na njihovo zdravlje i dobrobit“.

Vladino istraživanje pokazalo je da 96 odsto dece između 10 i 15 godina koristi društvene mreže, a čak sedmoro od desetoro njih bilo je izloženo štetnom sadržaju, od mizoginije i snimaka nasilja do materijala koji podstiče poremećaje u ishrani i samoubistvo, piše BBC.

Koje platforme su obuhvaćene?

Australijska vlada za sada je navela deset platformi na koje se zabrana odnosi: Facebook, Instagram, Snapchat, Threads, TikTok, X, YouTube, Reddit, kao i striming servise Kick i Twitch.

Vlada je pod pritiskom da proširi spisak i na onlajn igre, zbog čega su platforme poput Robloxa i Discorda nedavno uvele provere starosti za neke svoje funkcije. Kriterijumi za uvrštavanje na listu su jasni: osnovna svrha platforme mora biti društvena interakcija, mora dozvoljavati komunikaciju među korisnicima i omogućavati objavu sadržaja.

Zbog toga platforme poput YouTube Kids, Google Classroom i WhatsApp nisu obuhvaćene zabranom, a deca će i dalje moći da pregledaju većinu sadržaja na servisima poput YouTubea koji ne zahtevaju prijavu.

Kako će se sprovoditi zabrana?

Odgovornost za primenu zabrane u potpunosti je na tehnološkim kompanijama, dok deca i roditelji neće biti kažnjavani. Za ozbiljna ili ponovljena kršenja, kompanijama prete kazne do 49,5 miliona australijskih dolara. Od njih se zahteva da preduzmu „razumne korake“ i koriste tehnologije za proveru starosti, bez preciziranja kojih.

Kao opcije pominju se korišćenje ličnih dokumenata, prepoznavanje lica ili glasa, kao i procena starosti na osnovu ponašanja na internetu. Oslanjanje na godine koje korisnici sami navedu ili na roditeljsko odobrenje neće biti dovoljno. Meta, vlasnik Facebooka i Instagrama, najavila je da će s gašenjem naloga početi 4. decembra, dok je Snapchat objavio da će korisnici moći da potvrde svoje godine putem bankovnih računa, ličnih dokumenata ili selfija. Ostale platforme još nisu otkrile svoje planove.

Hoće li zabrana biti efikasna?

Efikasnost zabrane i dalje je neizvesna dok kompanije ne objave koje metode provere starosti će primenjivati. Postoji bojazan da bi tehnologije mogle pogrešno da blokiraju neke korisnike, a propuste druge koji su maloletni. Vladin izveštaj pokazao je da je tehnologija prepoznavanja lica najmanje pouzdana upravo za starosnu grupu na koju se zabrana odnosi.

Kritičari se pitaju da li su kazne dovoljno visoke. Kako je rekao bivši direktor Facebooka Stephen Scheeler: „Meta zaradi oko 50 miliona dolara za sat i 52 minuta“. Mnogi tvrde da zabrana neće rešiti problem jer ne obuhvata sajtove za upoznavanje, gejming platforme ni AI četbotove.

Drugi upozoravaju da će tinejdžeri, koji se oslanjaju na društvene mreže radi podrške, ostati izolovani i da bi edukacija bila bolji pristup. Ministarka komunikacija Annika Wells priznala je da zabrana možda neće biti „savršena“. „Sprovođenje će biti pomalo neuredno“, izjavila je. „Velike reforme uvek jesu.“

Zabrinutost zbog zaštite podataka

Pojavila se i zabrinutost zbog prikupljanja i čuvanja ogromne količine ličnih podataka potrebnih za proveru starosti. Australija je poslednjih godina imala više velikih curenja podataka, što povećava nepoverenje. Vlada, međutim, tvrdi da zakon uključuje „snažne zaštitne mehanizme“.

Podaci se smeju koristiti isključivo za proveru starosti i moraju odmah biti uništeni, a za kršenja su predviđene „ozbiljne kazne“. Takođe, platforme moraju ponuditi alternativu korišćenju ličnih dokumenata.

Reakcije tehnoloških kompanija

Tehnološke firme bile su zatečene najavom zabrane, tvrdeći da će je biti teško sprovesti, lako zaobići i da predstavlja rizik po privatnost korisnika.

Upozorile su da bi zabrana mogla da navede decu da se okrenu „mračnim delovima interneta“ i liši ih važnih društvenih kontakata. Snap i YouTube čak su osporili da uopšte spadaju u kategoriju društvenih mreža, a Google navodno razmatra pravni spor.

Iako su se protivile, kompanije poput TikToka i Snapa na kraju su saopštile da će se uskladiti sa zakonom. Jedina australijska platforma na listi, Kick, najavila je da će konstruktivno sarađivati sa vlastima.

Praksa u svetu

Australijska zabrana je prva takve vrste na svetu i druge zemlje će pažljivo pratiti njen ishod. Drugde su isprobani različiti pristupi; Ujedinjeno Kraljevstvo je uvelo stroga pravila za zaštitu mladih od štetnog sadržaja, dok mnoge evropske zemlje zahtevaju saglasnost roditelja za korišćenje društvenih mreža.

Francuska razmatra zabranu za mlađe od 15 godina, Danska i Norveška planiraju slične mere, a Španija je predložila zakon koji bi zahtevao odobrenje staratelja za mlađe od 16. U SAD-u je sudija blokirao pokušaj uvođenja roditeljske saglasnosti u saveznoj državi Juta.

Očekivano, tinejdžeri već traže načine da zaobiđu zabranu. Mnogi otvaraju nove naloge sa lažnim datumima rođenja, dok se na internetu dele saveti o alternativnim aplikacijama. Neki influenseri prešli su na zajedničke naloge sa roditeljima. Analitičari predviđaju i porast korišćenja VPN-ova koji skrivaju lokaciju korisnika, kao što se dogodilo u Velikoj Britaniji nakon uvođenja sličnih pravila kontrole starosti.

BONUS VIDEO