Ovim propisom građanima Srbije se pruža mogućnost da svoje nelegalno izgrađene objekte upišu u katastar kroz znatno jednostavniji, brži i potpuno digitalizovan postupak, uz niže troškove nego ranije. Za podnošenje prijave potrebna su dva osnovna dokumenta, dokaz o sticanju (ugovor ili ostavinsko rešenje) i lična karta. 

Advokat Nikola Premović za Biznis Kurir objašnjava da ovo nije klasična legalizacija, već način da objekti konačno uđu u pravni sistem, dok država istovremeno pooštrava kontrolu kako bi sprečila dalju bespravnu gradnju.

Premović ističe da se novi zakon ne može nazvati klasičnom legalizacijom, već mehanizmom koji ljudima omogućava da svoje objekte konačno uvedu u pravni sistem.

- Ovim zakonom imaoci i držaoci nepokretnosti koje do sada nisu bile evidentirane u katastru dobijaju mogućnost da postanu formalno-pravni vlasnici. Kada se objekat upiše, moći će da ga prodaju, založe ili stave u pravni promet, što do sada nije bilo moguće.

Time se veliki broj objekata prvi put uvodi u pravni sistem Srbije i otvara prostor za njihovo regularno korišćenje. Ipak, Premović naglašava da država ne preuzima odgovornost za tehničku ispravnost i stabilnost tih građevina.

- Ne radi se o klasičnom ozakonjenju, jer se država ograđuje od odgovornosti za solidnost objekata. Međutim, vlasnici će konačno biti formalno upisani, što je prvi i ključni korak.

Koje objekte je moguće upisati, a koje ne

Premović zatim detaljno objašnjava koje nepokretnosti mogu biti evidentirane, a koje po zakonu nikako ne mogu. Najpre navodi grupu objekata koji se definitivno mogu upisati:

- Upis će biti moguć za objekte građene bez dozvole, za objekte sa dozvolom kojoj je istekao rok, kao i za one za koje investitor nikada nije pribavio upotrebnu dozvolu. Takođe, biće obuhvaćeni i objekti u ranijem postupku ozakonjenja i oni građeni u vreme kada dozvola zakonski nije bila potrebna.

Međutim, ključni uslov je jedan:

- Neophodno je da su objekti vidljivi na satelitskom snimku Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.

Postoje i objekti koji će se moći upisati samo uslovno, na primer u drugoj zoni zaštite prirodnih dobara, zaštitnim pojasevima ili zonama infrastrukture, kao i pojedini objekti u javnoj svojini koji nisu privedeni nameni.

Postoje i kategorije koje nikada neće moći da se upišu:

- Objekti u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra, zatim objekti u javnoj svojini koji su privedeni nameni, kao i oni u zoni zaštite kulturnog dobra. Tu nema izuzetaka.

Obavezna i preporučena dokumentacija

Osim dva osnovna dokumenta, postoji i jedan koji je zakonom izričito propisan:

- Neophodna je izjava imaoca nepokretnosti pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da je jedini vlasnik i da ne postoji treće lice koje bi moglo da potražuje pravo.

Premović preporučuje i dostavljanje dodatnih dokaza. Na primer, ako je porez na imovinu uredno prijavljen ili ako postoje računi komunalnih službi.

Advokat kaže da pravilo "ko prvi podnese zahtev, brže ga rešava" važi i ovde.

- Što se pre podnese elektronska prijava, pre će biti rešena. Ako treba nešto dopuniti, lakše je i brže rešivo na vreme nego pred istek roka.

(