Gotovo deceniju nakon referenduma 2016. godine, kojim je

odlučila da napusti Evropsku uniju, obećanja o ekonomskom rastu, novoj nezavisnosti i „povratku kontrole“ deluju sve dalje od realnosti. Umesto očekivanog napretka, statistika pokazuje dugotrajno slabljenje privrede, smanjenje investicija, pad produktivnosti i sve teži život građana.

Na ove rezultate upozorava novi izveštaj Panela za donošenje odluka sa

koji koristi višegodišnje ekonomske podatke. Brojevi su jasni: britanska ekonomija je danas oko 8% manja nego što bi bila da Bregzit nije sproveden – ili oko 6% manja prema mikroanalizi samih kompanija.

Iza ovih procenata stoje godine političkih kriza i neprekidne neizvesnosti. Umesto da ulažu, šire poslovanje i zapošljavaju, brojna preduzeća su godinama čekala nove uredbe, trgovinske sporazume i pravila prelaska robe. Menadžeri su sate trošili na procenu rizika i prilagođavanje administrativnim barijerama, umesto na razvoj biznisa, inovacije i nove investicije.

Rezultat se jasno vidi u podacima:

investicije su pale za 12–18%,

zaposlenost za oko 4%,

produktivnost takođe za približno 4%,
u poređenju sa scenarijem u kojem Britanija ostaje u EU.

Najveći gubitnici su upravo najproduktivnije kompanije – izvoznici okrenuti evropskom tržištu, koje su godinama bile oslonac ekonomskog rasta

. Istraživači nazivaju Bregzit „obrnutim trgovinskim sporazumom“ – umesto uklanjanja barijera, uvedene su nove, što je suprotno globalnim ekonomskim tokovima.

Pad nije stigao preko noći. Trgovina je još neko vreme funkcionisala po starim pravilima, ali pravi udar dogodio se tek kada je Sporazum o trgovini i saradnji zvanično stupio na snagu. Tada su se sve promene preselile iz politika u realnu ekonomiju.

Kako su godine prolazile, Velika Britanija je postepeno gubila trku sa vodećim državama Evrope i sveta. Standard stagnira, investicije su slabije, a zemlja klizi niz rang liste najjačih ekonomija. Prema procenama, BDP po glavi stanovnika rastao je 6–10% sporije nego u državama sličnog profila, čime se UK spustila na oko deseto mesto među naprednim ekonomijama.

Studija podseća i na još jedan važan element: prognoze ekonomista iz perioda referenduma bile su ispravne u smeru, ali su potcenile trajanje posledica i dubinu promene poslovnog okruženja. Ono što je izgledalo kao privremeni šok, postalo je dugoročna strukturalna transformacija bez jasnog kraja.

Zaključak izveštaja je porazan: zemlja nije uspela da kapitalizuje izlazak iz EU i izgradi novu ekonomsku strategiju. Umesto renesanse, Britanija je dobila decu izgubljenih šansi, slabije konkurentnosti i narušenog poverenja investitora. Deseta godišnjica Bregzita stiže, a za milione Britanaca odgovor na pitanje „šta nam je donela sloboda od Brisela?“ postaje sve jasniji – više košta nego što vredi.

(Euronews.com)