Istraživajući bizarni kult poznat kao „Red devet uglova“ koji okuplja „samoprozvane naciste i pritom propagira prinošenje ljudskih žrtava, pedofiliju i silovanje“ – ovaj

otkrio je jedan njihov odeljak, tkz.„ Ložu astralnih kosto-glodara“. Ono što je zaprepastilo ove istraživače jeste činjenica da je sedište ove lože u Crnoj Gori, ali još više to da su njene vođe dve „politički uticajne osobe“ – Mirna Nikčević i Nikola Poleksić.

 

 

"Red devet uglova“ je osnovao Dejvid Mjat sedamdesetih godina prošlog veka, i ona okuplja brojna nju-ejdž magijska učenja, koja pored propagiranja nasilja i pedofilije naročito cene nacional-socijalizam. Bliska grupi kojoj predvode jeste i tzv. „Hram krvi“, koja između ostalog podučava, kako ovi

, svoje sledebnike da zauzmu uticajne pozicije u sistemu ne bi li ga destabilizovali, izazavši haos iz kojeg će, kako oni veruju, iznići jedan novi svetski poredak. tvrde da je ćelija kojom rukovde Poleksić i Mirna Nikčević takoće u opštenju sa ovom zloglasnom grupom, a na jednoj slici, pod opisom „Lažni prorok i zver“, može se videti kako Mirna Nikčević čita glasnik ove sekte – časopis „Lažni prorok“.

 

Ipak,  tu stvari ne staju. Kako

, Poleksić je jedno vreme i obavljao funkciju uređivača jednog drugog časopisa, zvaničnog glasila „Reda devet uglova“, tzv. „Fenrir“, koji se samoodređuje kao „Glasilo satanizma i zlobe“. A ono što je ovom istraživačkom triju privuklo pažnju jeste činjenica da je Mirna Nikćević, i pored činjenice da je javnosti postala poznata, lajkovala zvanične objave ovog satanističkog kulta, ne skrivajući pritom njihove simbole ni na svojim fejsbuk objavama. Ovakvo ponašanje istraživači objašnjavaju time da je Mirna Nikčević verovatno očekivala da su male šanse da će iko sa njenog podneblja uopšte znati da prepozna satanističku simboliku kulta „Devet uglova“.

 

To šta simbol u donjem desnom uglu predstavlja, prvi je rastumačio njen partner i sa-sektaš, Nikola Poleksić, pa stoga i piše kako „ Niko ovo skapirati neće ako ne posveti 20 godina svog života izučavanju ezoterične i političke istorije evrope… ali, bitno je da mi kontamo… da smo kombinacija. J Ne zna Planeta šta ju je snašlo, a tek Serbi…ha..“

 

Iako je Poleksić u pravu da niko od Mirninh prijatelja iz Crne Gore i regiona verovatno nije bio u stanju da rastumači ovu simboliku, na opštu sreću to su znanje posedovali istraživači sa podkasta „Imperija nikad nije umrla“, otkrivajući da je u pitanju tzv. „Vindex“ koji, kako samo glasilo ove sekte jasno iskazuje, simbolizuje antihrista i Hitlerovo otelotvorenje.

 

 

Odanost nacional-socijalističkim idejama i antihristu Nikola Poleksić i ne krije, pa je tako javno dostupan (na engleskom jeziku) intervju u kojem on iznosi sva svoja sektaška mišljenja, ali isto tako i niz objava u kojima nedvosmisleno opravdava lik i delo Adolfa Hitlera, pa čak i prevodi hvalospeve Hitleru iz knjiga koje je napisao vođa sekte kojoj pripada, Dejvid Vjat.

 

Naravno, ovakav angažman ne treba nikoga da čudi, budući da Poleksić godinama rukovodi i uređuje zvanične stranice ovih sekti, na kojima se, između ostaog, propagira ekstremno nasilje, politička i druga ubistva i tako dalje. Ipak, kao najmorbidniju činjenicu ovi istraživači ističu tu da je Poleksić, koji se nedavno postao „đakon“ CPC, takođe svojevremeno osnovao, pod jednom od njegovih brojnih pseudonima, osnovao i „Gnostičku crkvu Hrista-Lucifera“ u Podgorici.

 

 

Naravno, Poleksić ni dan danas ne krije svoje pripadništvo, pa tako njegov profil i dalje obiluje brojnim referencama na ove zloglasne sekte i njihove aktivnosti, što ne bi trebalo da čudi budući da on, kako sam priznaje, nosi rang „spoljašnjeg eksperta“ u hijerarhiji Reda devet uglova. Ipak, ono što svakako jeste zastrašujuće jeste to da, kako ovi eksperti tvrde, sticanje ovakvog ranga po unutrašnjim propisima ove sekte zahtjeva vršenje ritualnog ubistva „otpadnika“ – odnosno onih koje su organi te sekte procijenili kao nedostojne. Trio iza ovog potkasta takođe tvrdi kako je Poleksić, pošto je čuo za njihovo istraživanje, indirektno i njima uputio pretnje smrću.

 

 

Svakako, ostaje nužnost da se otkrije cela istina o angažmanu ovo dvoje javnih delatnika u Crnoj Gori, a na čitaocima ostaje da sude o onome što su istraživači iza podkasta „Imperije nikad nije umrla“, Boris Mamlez, Fric Mekalindend i Rej Katula, napisali o Poleksiću i Nikčević.