Kraj suđenja Urošu i Radiši Blažiću izgledao je kao pravi cirkus! Radiša je glavnog tužioca nazvao lažovčinom, a Uroš, okrivljeni za masakr u Mladenovcu, više puta je izlazio za govornicu tražeći da govori, ali ga je sudija prekidala zbog ponavljanja iste priče. Tužilaštvo je u svojoj završnoj reči zatražilo maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora za obojicu.

Juče su u Specijalnom sudu izrečene završne reči tužilaštva, okrivljenih i branilaca oštećenih za ubistvo devetoro mladih 4. maja prošle godine u mladenovačkim selima Malo Orašje i Dubona, za koje je osumnjičen Uroš Blažić.

Pre toga Uroš je pokušavao da ubedi sudsko veće i roditelje svojih žrtava da se kaje za zlodela koja je počinio u uračunljivom stanju, bez uzimanja ikakvih supstanci.

- Meni je žao što sam ubio te mlade ljude pred kojima je bio život i budućnost. Ceo život sam glumio i pravio žrtvu od sebe. Pravio sam žrtvu da me niko ne voli. Uprkos svima koji su me voleli i davali mi podršku kroz život, ja sam je odbijao. Glumio sam, a vršnjaci su me isto tako podržavali kroz odrastanje. Najviše na svetu bih želeo da mogu da mi izvade oko i daju Anđeli, levu ruku da mi iseku i daju Neveni, da mi izvade kičmenu moždinu i daju Jovici da može da živi - pričao je Blažić, ponavljajući neprestano: „Verujte mi“.

Međutim, roditelji žrtava, koji su bili u boksu za publiku, burno su reagovali na njegov govor, tražeći od sudije da ga prekine. U jednom trenutku majke ubijenih su ustale i krenule ka izlazu, a ostali roditelji su govorili: „Nećemo više da slušamo tvoje priče“, i :„Šta ćeš da daš mrtvima...“.

Advokat oštećenih roditelja Nebojša Perović je pre završnih reči postavio nekoliko pitanja okrivljenom Urošu. Pitao ga je kako je reagovao na vest o masovnom ubistvu u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, koje se dogodilo dan pre, a u kojem je živote izgubilo devetoro dece i čuvar škole.

Iako se na sudu ranije govorilo o tome, jer je rečeno da je Uroš nekoliko sati pre svog zločina na „Vocapu“ napisao poruku: „Samo neka se roka“, aludirajući na „Ribnikar“, juče je Uroš pokušao da ubedi prisutne u sudnici da je bio tužan zbog te tragedije.

- Za „Ribnikar“ sam pročitao tog jutra, nisam mogao da shvatim da neko to može da učini. Bio sam ogorčen. Shvatio sam to kao opomenu da se trgnemo. Za ovo što sam učinio nema opravdanja. Slobodno to nazovite, Peroviću, zlo, poremećenost. Ove moje ruke nikada više ne bi mogle da uhvate komad oružja - pričao je Uroš.

Ivan Konatar, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, naveo je u završnim rečima da je dokazana krivica okrivljenih.

On je istakao da je Uroš priznao krivično delo, ali da je to samo formalnost.

Zatim je od suda zatražio da se Uroš i njegov otac Radiša, koji je optužen za ilegalno posedovanje oružja, kazne maksimalnom kaznom od 20 godina zatvora.

- Tu kaznu za Uroša Blažića tražim jer je ona srazmerna, pravična i prava za ono što je on uradio. Kao tužilac, a potom i kao čovek ističem da za ovakav zločin nema adekvatne kazne. Ovo delo je delo osobe koja nije uradila ništa korisno i pozitivno za ovo društvo. Uroš Blažić je krivio sve oko sebe, pokušao je da od sebe napravi žrtvu. On nikada neće biti uzoran, vredan, dobar ni voljen kao mladi ljude koje je zverski i krvnički ubio. Zauvek treba da pamtimo žrtve Marka, Petra, Lazara, Aleksandra, Nemanju, malog Nikolu, Kristinu, Dalibora i Milana, jer oni to zaslužuju - saopštio je tužilac Ivan Konatar.

On je obrazložio zahtev tužilaštva, objasnivši da je na osnovu izvedenih dokaza jasno da je Uroš u uračunljivom stanju počinio krivično delo.

- Uroš je pre izvršenja i tokom krivičnog dela postupao po nekom svom planu, koji je očigledno napravio. On je vežbao pucanje iz puške u podrumu svoje kuće u džak. Pre tragedije punio je okvire s municijom. On je najavio masakr, pišući i šaljući poruku u 22.22. Prvookrivljeni nakon toga ulazi u vozilo sa teškim naoružanjem, potom se vraća do spomenika u Malom Orašju, izlazi iz auta i hladnokrvno puca iz automatskog oružja po mladićima koji su se tu nalazili. Pucao je iz „tokareva“, menjao je šaržer. Potom je otišao do škole u Duboni i sa razdaljine od četiri do pet metara iz automatskog oružja pucao na mlade. Moguće je da je prilazio da puca sa razdaljine od jednog metra po žrtvama koje je već pogodio. Njegovo celokupno ponašanje je rezultat njegovog razmišljanja, to je nesporno. Onda je bacio pušku i telefon kako ne bi mogao biti lociran, a potom pronalazi vozilo sa ključem u bravi i odlazi na rampu Mali Požarevac, gde se krio jer je čuo policijske sirene koje idu ka licu mesta - rekao je tužilac Ivan Konatar.

Na ročištu su se oglasili i složili se sa završnim rečima tužilaštva advokati: Natalija Rakić, Snežana Mašović, Igor Milosavljević, Miloš Munić, Stefan Stefanović, Siniša Mašović, Petar Luković.

Radiša vređao tužioca

Radiša Blažić se pravdao time da su svedoci koje je predložilo Više javno tužilaštvo u Smederevu instruirano i smišljeno svedočili kako bi se i on „nedužan“ okrivio. On je u jednom trenutku počeo da priča svoje događaje iz vojske iz 1994. godine. Međutim, sudija mu nije dopustila da završi govor, pa mu je, nakon niza upozorenja, oduzela reč i ugasila mikrofon. Tada je Radiša krenuo u boks za optužene i viknuo tužiocu: „Lažovčino!“.

Zaslužujem da me streljate

Uroš Blažić je tokom celog ročišta izvodio svoju predstavu i glumio najvećeg pokajnika.

- Ovo što se dogodilo zaslužuje najveću osudu. Nema iskupljenja za ove moje grehe. Nisam mogao da dignem ruku na sebe nakon zločina jer sam kukavica ili možda zato što sam vernik. Krivo mi je što je ovaj naš zakon takav i što ne mogu da budem kažnjen kako treba. Sve je ovo trebalo da bude po kratkom postupku. Žao mi je što ne živimo u malo starijem vremenu i da su me streljali za ovo što sam uradio. Okrenuo bih se ćutke ka tom zidu da me streljaju, verujte, ne bih „a“ rekao. Tražim milost suda. Evo, meni dajte veću kaznu zatvora, a mom ocu umanjite jer je on nevin i nije ništa uradio. Molim vas, ostavite moju porodicu na miru, oni nisu krivi. Svestan sam da meni nema života. Izražavam još jednom saučešće. Reč „izvinite“ ne postoji jer to više ništa ne znači. Milost za oca molim, to je jedino - pravdao se monstrum.