Iako je možda teško zamisliti da vikinški poglavar povede svog omiljenog psa ili mačku u napad, nedavne genetske studije ukazuju na upravo takav scenario jer se sada smatra da su Vikinzi prevozili mačke i pse u svojim pohodima na strane obale i da su držani i kao radne životinje i kao kućni ljubimci u nordijskim domaćinstvima, piše
Odani čuvar
Broholmer, poznat i kao danski mastif, spada u grupu molosa koje karakterišu velike kosti, kratka dlaka, spuštene uši, kratak mišićav vrat i često kratka njuška. Svi molosi imaju zajedničkog pretka, danas izumrlog rimskog ovčara molosusa kog su koristili pripadnici naroda Molosis u vreme Rimskog carstva. Ovi psi bili su izvrsni lovci na divljač, naročito na divlje svinje. Kasnije, kao i danas, najčešće je pas čuvar koji štiti imovinu svojih vlasnika. Veoma retko laje. Od 40 do 70 kilograma teže ovi psi.
Spretni hrabriša
Uprkos dugoj istoriji, rasa norveški gonič je zvanično registrovana 1901. Ovi psi se uspešno koriste za lov na jelene. Reč je o neustrašivoj i veoma izdržljivoj životinji. Norveški gonič losova ima bogat krzneni kaput, tipičan za severne pse. Na vratu životinje je veličanstven okovratnik. Na njušci, ušima i repu dlaka je gotovo crna. Prosečan životni vek mu je između 11 i 13 godina.
Lovac na svim terenima
Finski trobojni gonič je nastao u Finskoj kao rezultat rada finskih odgajivača u drugoj polovini 17. veka. Uzgajivači su imali za cilj da stvore lovačkog psa koji je sposoban da lovi na svim vrstama terena i u lošim vremenskim uslovima. Za razliku od drugih vrsta goniča, finski gonič će slediti miris svog plena, ali nikada ga neće ubiti niti doneti. Prosečan životni vek je između 10 i 12 godina.
Najstarija švedska pasmina
Smalandski gonič koji se takođe naziva smalandstovare, srednje je veličine a potiče iz južnog dela Švedske. Zanimljivo je da je to najmanja od svih autohtonih švedskih rasa goniča. Smatra se da se ove rase goniča uzgajaju s drugim lokalnim vrstama špica. Iako smalandski gonič i rotvajler imaju veoma slične crne i žute boje, smalandski gonič je mnogo manji. Prosečan životni vek mu je između 12 i 15 godina.
Vrhunsko njuškalo
Danski poenter je rasa koja je na trećem mestu po popularnosti u Danskoj. U drugim delovima Evrope i sveta rasa nije poznata. Razvoj rase počeo je 1700. godine, a veruje se da je ova pasmina potomak starih španskih pointera koje su u Dansku dovele ciganske čerge na svom proputovanju Evropom. Izgledom podseća i na nemačkog kratkodlakog ptičara. Ovaj pas ima superiorno čulo mirisa, te učestvuje i u praćenju i otkrivanju ranjenih jelena u lovu.
Komentari (0)