Neobična dirljiva priča stiže iz Novog Zelanda, gde je jedna snalažljiva 

<div id="OCM_Sidebar1_Mobile" data-ocm-ad'="" style="margin: 0px; box-sizing: border-box; background-color: rgb(255, 255, 255);">

Mačka je kod svake porodice imala drugo ime, svoj kutak za spavanje, činiju s hranom i mnogo pažnje. Povremeno bi nestajala na nekoliko dana, što su vlasnici objašnjavali njenom slobodarskom prirodom i sklonosti da luta. Niko nije sumnjao da te „pauze“ zapravo koristi kako bi boravila kod druge porodice, gde je bila jednako voljena i negovana.

Istina je izašla na videlo sasvim slučajno – tokom posete veterinaru. Jedan od vlasnika primetio je detalje koji nisu imali smisla: mačka je imala tragove nege i medicinske brige koje joj on nije pružio. Nakon kratkog razgovora sa veterinarom i dodatnih pitanja, postalo je jasno da mačka dolazi i kod druge porodice koja je takođe redovno vodi na preglede.

Umesto ljutnje, svađe ili borbe oko „prava vlasništva“, usledilo je nešto potpuno drugačije. Obe porodice su odlučile da situaciju reše mirno i s mnogo razumevanja – dogovorili su se da zajednički brinu o mački. Razmenili su informacije o njenom zdravlju, ishrani i navikama, a mački je dozvoljeno da nastavi svoj već ustaljeni ritam života između dva doma.

Danas ova mačka i dalje uživa u dvostrukoj pažnji, toplini i ljubavi, dok njeni ljudi pokazuju da su dobrobit životinje i empatija važniji od ega i formalnog „vlasništva“.

Ova priča nije samo simpatična anegdota, već i podsetnik koliko su kućni ljubimci prilagodljivi, ali i koliko ljudi mogu biti velikodušni kada odluče da stave sreću životinje na prvo mesto.