Božidar Mandić je, zbog ljubavi prema ljudima, pobegao od njih. Pre skoro pedeset godina, sa suprugom i troje dece, otišao je u šumu i osnovao Porodicu Bistrih Potoka.

U tom okruženju napisao je 27 romana, osnovao pozorište i ugostio preko pedeset hiljada ljudi.

Rođen je 1. januara 1952. u Novom Sadu. Odrastao je u socijalističkoj atmosferi, uz oca Milomira, trgovačkog putnika, i majku Katarinu.

Porodica je živela skladno dok tragična smrt oca nije promenila njihov život. Milomir je poginuo kada je Božidar imao šest godina, što je majku primoralo da sama brine o porodici.

Posle očeve smrti, Božidar je nakratko skrenuo s puta, pridruživši se delinkventima iz kraja. Hapšenje zbog krađe vunenih čarapa bilo je prekretnica, doživeo je prosvetljenje i promenio svoj život.

Posvetio se fudbalu i postao omladinska zvezda FK Vojvodina. Sa šesnaest godina, uz brata Miroslava, počeo je posećivati Tribinu mladih, gde je upoznao novosadsku avangardu i zaljubio se u umetnost.

Oženio se i sa suprugom osnovao komunu u selu Brezovica na planini Rudnik.

Porodica Bistrih Potoka postala je simbol alternativnog načina života, mesto otvoreno za sve. Tokom godina, ugostili su hiljade ljudi, uključujući brojne umetnike, filozofe i intelektualce.

Osnovali su nagradu koja se sastoji od daske sa urezanim imenom laureata, litre izvorske vode, kilograma hleba i deset dinara.

Božidar Mandić i danas živi u Brezovici, verujući da je ekologija način života. Njegova misija ostaje nepromenjena, potraga za celinom, spajanje starog i novog, čoveka i prirode.

BONUS VIDEO: