Studija objavljena u stranoj štampi ukazuje na to da su glavni uzroci ove pojave loša ishrana, fizička neaktivnost i rastuća gojaznost stanovništva.

Podaci pokazuju da je godišnji porast očekivanog životnog veka u Evropi opao sa 0,23 godine u periodu od 1990. do 2011. godine na 0,15 godina između 2011. i 2019.

Od 20 analiziranih zemalja, samo Norveška nije zabeležila pad u rastu dugovečnosti.

Najveće usporavanje primećeno je u Engleskoj, dok su slični trendovi uočeni i u Severnoj Irskoj, Velsu i Škotskoj.

Sara Prajs, direktorka engleske službe za javno zdravlje NHS, istakla je da je prevencija ključna za unapređenje zdravlja nacije.

Posebno je naglasila da su bolesti srca i rak među glavnim uzrocima smrtnosti, a njihov rast povezan je sa lošim životnim navikama, uključujući nezdravu ishranu i nedostatak fizičke aktivnosti.

sa Univerziteta Istočna Anglija analiziralo je promene u životnom veku u Evropi od 1990. do 2021. godine.

Naučnici su istakli da je pandemija kovida 19 dodatno doprinela usporavanju rasta životnog veka, ali da je dugoročno gledano ključni problem način života stanovništva.

Islanda, Švedske, Danske i Belgije beleže manji pad rasta dugovečnosti, a stručnjaci ističu da je to rezultat kvalitetnije zdravstvene politike i efikasnije prevencije bolesti srca i karcinoma.

Vođa istraživačkog tima, Nikolas Stil, naglasio je da su ove zemlje ostvarile uspeh zahvaljujući dugoročnim strategijama koje podstiču zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.

Iako u mnogim zemljama starija populacija i dalje beleži produženje životnog veka, zabrinjava povećana smrtnost među mlađim generacijama.

BONUS VIDEO: