Život u plemenu Samburu, iz kojeg potiču žene u Umoji, nije lako.

Žene su dugo vremena bile trgovane za stoku, cene su varirale, ali suština je bila ista: žene su bile tretirane kao roba.

Iako su se neke stvari promenile, poput zabrane brakova sa devojčicama od 12 godina, tradicija i dalje ima veliki uticaj, a brakovi i dalje postoje, iako su ređi.

Međutim, 1990. godine, sve se promenilo kada je grupa žena odlučila da kaže "dosta". Pobegle su od nasilnih muževa i osnovale selo Umoja, što na lokalnom jeziku znači "jedinstvo".

Ovaj korak je omogućio ženama da žive bez straha i da njihov glas postane važan.

Nakon tri godine, žene su uspele da kupe zemlju na kojoj su podigle svoje selo. Time su ostvarile veliki uspeh, jer su sada bile u mogućnosti da kontrolišu ko može da uđe u selo, a ko ne.

Selo Umoja je postalo sigurno utočište za žene, a u njemu trenutno živi oko 50 žena i 200 dece. Iako muškarci ne mogu da uđu u selo bez dozvole, povremeno dolaze, a deca koja nastaju iz tih poseta odrastaju u slobodnom okruženju.

Žene se zalažu za prava devojčica i obrazovanje, jer veruju da je obrazovanje ključ za slobodu i jednakost. U Umoji, deca, bez obzira na pol, idu u školu, što je velika promena u regionu gde su devojčice tradicionalno pripremane samo za brak.

Ovaj snažan primer borbe žena u Umoji podseća nas da, uprkos svim teškoćama, svuda postoje mogućnosti za promene i da snaga zajedništva može doneti slobodu i nadu onima koji su najviše potlačeni.

BONUS VIDEO: