Trka u komercijalnim svemirskim letovima već je odmakla i više od 85 kompanija i organizacija traži budućnost u međuplanetarnom turizmu. Neki naučnici su zabrinuti i smatraju da se radi o srljanju. Pre nego što putovanja izvan Zemlje postanu rutinska, svet mora sprovesti neke temeljne biosigurnosne mere. U suprotnom, mogli bismo da počnemo da primamo neželjene posetioce.

Naime, ako astronauti uspeju da „povedu“ na Zemlju neki strani organizam na nekoj od svemirskih letelica, on bi mogao da razori Zemljinu biološku ravnotežu. Izgledi da se to zaista dogodi malo su verovatni, posebno zato što još nismo pronašli

Box: život izvan naše planete
. Ali s obzirom na moguće posledice, neki stručnjaci smatraju da se treba pripremiti i za takav scenario.

Verovatnija je opcija da će ljudski turisti poneti zemaljski organizam u svemir, što je takođe priličan rizik. Studije su pokazale da neki mikrobi mogu da dožive rapidne genetske mutacije u uslovima poput onih kakvi vladaju u svemiru.

Nakon što su uzgojili hiljade naraštaja

Box: Escherichie coli
u uslovima mikrogravitacije, naučnici su otkrili da je štetna bakterija postala još agresivnija i otpornija na antibiotike. Kad bi se tako otporan soj vratio na Zemlju, mogao bi opasno da zapreti ljudskom životu.

„Manji rizici koji potencijalno mogu da izazovu ekstremne posledice u središtu su biosigurnosti. Kad tamo stvari krenu loše, stvarno krenu loše, upozorava biolog Fil Karsi sa Univerziteta u Adelaidu, stručnjak za invazivne vrste.

Međunarodni odbor za svemirska istraživanja (COSPAR) sastavio je panel za planetarnu zaštitu, ali nijedan postojeći član nije stručnjak za invazivne vrste. Biolozi smatraju da je to velik previd. Kažu da je preko potrebno uspostaviti sofisticiranije protokole čija je svrha da spreče biološke kontaminacije na Zemlji iz izvanzemaljske okoline i obrnuto.

„Smatramo da bi bolja saradnja astrobiologa i biologa specijalizovanih za invazivne vrste znatno unapredila postojeće međunarodne protokole za planetarnu biosigurnost i za Zemlju i i za izvanzemaljska tela koja bi mogla da sadrže život“, napisali su u članku u časopisu BioScience.

Čini se da važeći protokoli ne funkcionišu najbolje. Na primer, kad se izraelska svemirska letelica srušila na Mesecu 2019., tamo je na površinu odbacila i osušene životinje mikroskopske veličine, koje su možda još žive.

Još više zabrinjava otkriće bakterijskih sojeva izuzetne otpornosti u tzv. „čistim sobama“

Box: NASA
gde zaposleni sastavljaju svemirske brodove. Kad bi se ti mikrobi slučajno prevezli u svemir, moguće je da bi u mikrogravitacijskim uslovima postali još zarazniji.

No deo stručnjaka smatra da je gotovo nemoguće zadržati zemaljske mikrobe na Zemlji. Gde god ljudi krenu, neizbežno svoje organizme nose sa sobom. Upozoravaju da je svemir tek „iduća granica biosigurnosnog rizika“.