Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan

Box: Časni krst
na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.
Slavi se dva puta u toku godine, 18.januara i 27.septembra.

Oduvek su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima održavaju se vašari.

Najveći

Box: vašar
u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici , ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze i prodaju i kupuju stoku; sve do podne, a od podneva dolaze oni koji žele da vide vašar, da budu viđeni i da se provesele.

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja

Box: od Đurđevdana do Krstovdana
i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.

U našem narodu se veruje da na

Box: Krstovdan
– 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan ljudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja. U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme:

– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

– Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima.

– Što “ne skuva” avgust, “skuvaće” septembar.

– Kakav septembar, takav i mart.

– Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Običaj je da se na današnji dan bere i posvećuje bosiljak. Slavi se kao krsna slava.