DANAS JE MIHOLJDAN Na ovaj veliki praznik se ne valja venčavati, a evo do kada traje miholjsko leto

i vernici danas obeležavaju praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat kao

. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan katolici, pravoslavci i protestanti širom Evrope.

U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.

Rođeni ovog dana posebno su nadareni i blagosloveni, i veruje se da će imati svakojake blagodati u životu. Narod je primetio da se oko praznika Miholjdana, vreme prolepša i otopli, pa je taj kratki period, od svega nekoliko dana, prozvao – Miholjsko leto.

U nekim krajevima ga još zovu i

, jer mu se uvek posebno raduje sirotinja. Ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na ovaj dan ako dotle u svoje brloge nisu dopremili zimnicu.

Po brojnosti svečara Miholjdan je na trinaestom mestu slava kod Srba.

Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.

Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan (

po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru, a 29. septembra po starojulijanskom), katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.

Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, narod kaže da na Miholjdan treba raditi u polju i završiti sve poslove oko toga, a u kući ne treba nikako ništa radite, čistiti, usisavati i slično.
Postoji i verovanje da se na Miholjsku ne treba venčavati. A ovo verovanje se zasniva i na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste, jer su svi zauzeti drugim poslovima da se spremaju za zimu.

, starice, babino leto, leto Sv. Martina, siromašno leto – sve su to imena koja obuhvataju isti vremenski period – prvu polovinu 10. meseca u godini. I, naravno, lepo vreme koje inače krasi početak oktobra.

U svim delovima sveta, posebno među hrišćanima, sinonimi za povoljne vremenske prilike u oktobru vezuju se, pre svega, za obavljanje poljoprivrednih radova na kraju sezone, a zatim i za neka duboko uvrežena narodna verovanja.

Jer činjenica je da radna proslava Miholjskih praznika 12. oktobra, kao dana posvećenog i Arhangelu Mihailu, govori o nereligioznom povodu svetkovina, budući da se odvijaju na poljima ili poljima. I tada je lepo vreme, pa svi srećni i zadovoljni ispraćaju leto.