Ljudi opsednuti sobom imaju znatno veću verovatnoću da razviju

Oni koji stalno razmišljaju o sebi su u problemu

Američki istraživači, koji su proučavali mozak 1.000 pacijenata, veruju da oni koji provode više vremena razmišljajući o sebi imaju veće šanse da razviju ova iscrpljujuća mentalna zdravstvena stanja.

Stručnjaci koji su uključeni tvrde da tendencija fokusiranja na sebe može, u mnogim slučajevima, čak biti okidač za depresiju i anksioznost, kao i da produži oba problema.

Takođe tvrde da bi se u budućnosti mogli razviti tretmani koji bi sprečili ljude da budu opsednuti sobom, sprečavajući depresiju i anksioznost uopšte.

Novo istraživanje dolazi u trenutku kada sve veći broj stručnjaka kaže da hiljade ljudi meša „normalne stresove stvarnog života“ sa mentalnim zdravstvenim stanjima.

Depresija i anksioznost su česte

Oko jedne od pet osoba u Velikoj Britaniji pati od uobičajenih mentalnih zdravstvenih stanja poput depresije i anksioznosti.

U međuvremenu, više od 1,3 miliona Britanaca je van posla zbog depresije i anksioznosti – brojka koja je porasla za oko 40 procenata od 2019. godine.

Depresija se obično karakteriše kao uporno loše raspoloženje. Takođe može izazvati fizičke simptome poput gubitka apetita i poremećenog sna.
Pacijenti sa anksioznošću često opisuju osećaj prekomerne zabrinutosti ili stresa. Takođe mogu iskusiti ubrzan rad srca ili vrtoglavicu.

Različita istraživanja potvrđuju istu stvar

Tradicionalno se veruje da oba stanja izazivaju različiti uzroci, uključujući stresne životne događaje, hormonske promene i porodičnu istoriju mentalnih bolesti.

Istraživači sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku veruju da postoji još jedan važan okidač: opsesija sobom.

I prethodne studije su pronašle jaku vezu između tendencije ka „fokusiranju na sebe“ i razvoja simptoma depresije i anksioznosti.

Istraživanje iz 2002. godine, koji su sproveli istraživači sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, otkrio je da su pacijenti koji su imali tendenciju da misle isključivo na sebe bili skloniji depresiji.

Oni koji se javno fokusiraju na sebe, što znači da često govore o sebi, bili su skloniji anksioznosti.

1.000 ljudi učestvovalo u istraživanju

U novoj studiji, naučnici sa Univerziteta Kolumbija pratili su moždanu aktivnost 1.000 ljudi koji su obavljali svakodnevne zadatke.

Otkrili su da, kada pacijenti naprave mentalnu pauzu od aktivnosti i odmah počnu da razmišljaju o sebi, isti deo mozga pokazuje povećanu električnu aktivnost - poznatu i kao neuronski potpis.

Istraživači kažu da sada istražuju da li sprečavanje ove električne aktivnosti može sprečiti pacijente da razviju depresiju i anksioznost.

- Takođe nas zanima da vidimo da li ovaj neuronski potpis može predvideti pojavu depresije ili anksioznosti - piše profesorka Megan Mejer, stručnjak za kognitivnu neuronauku,

Samo lekar može tačno da vam kaže o čemu se radi

Dr Samir Džauhar, psihijatar i viši klinički predavač na Kings koledžu u Londonu, ranije je rekao da postoji „ogromna“ razlika između simptoma koje ljudi „sami prijavljuju“ i medicinskih kriterijuma za dijagnostikovanje mentalnih bolesti.

- Klinička depresija nije samo loše raspoloženje, na primer. To su motorički efekti - na primer, usporavanje nečijih pokreta tela. Može uticati na vašu pažnju, koncentraciju, pamćenje.Samo reći da imate loše raspoloženje ne znači nužno da imate depresiju - objasnio je Džauhar, prenosi