Naučnici su otkrili da je

Ova hibridizacija dovela je do nove biljne loze nazvane Petota, koja danas obuhvata gajeni krompir (Solanum tuberosum) i više od 100 divljih vrsta krompira. Roditelji ove loze – paradajz  (Solanum lycopersicum) i Etuberosum – nisu imali krtole, podzemne strukture koje skladište hranljive materije i koje su karakteristične za krompir.

Koristeći napredne genetske metode, naučnici su analizirali DNK 128 biljaka i otkrili da krompir ima "mozaik" gena, otprilike ravnomerno nasledjenih od obe roditeljske grupe.

Ključni geni su SP6A (od paradajza): Razvio se da reguliše kada se formiraju krtole i IT1 (od Etuberosuma): Uključen u formiranje krtola.

Zahvaljujući krtolama, biljke krompira su mogle da prežive u surovim, suvim uslovima Anda, koji su tada bili u fazi uzdizanja. Ovo im je dalo evolutivnu prednost i omogućilo im da se šire. Takođe, sprečeno je dalje ukrštanje sa roditeljskim biljkama, što je omogućilo krompiru da postane posebna evolutivna linija, piše

Zanimljivo je da su istraživači  analizirali genome 128 biljaka vrsta Petota, paradajz i Etuberosum kako bi rešili evolutivne veze između ovih linija.

Koristili su napredne genomske alate koji ranije nisu bili dostupni, što objašnjava zašto naučnici ranije nisu dobili ove rezultate. Tim naučnika je  objavio