U njemu je svoje kancelarije imao Komitet za državnu bezbednost (KGB) – glavni sovjetski organ za obaveštajnu, kontraobaveštajnu i političku kontrolu.

KGB, koji je funkcionisao od 1954. do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, u ovom podrumu je svoje zatvorenike izlagao nepojmljivim mukama – od dugog stajanja u skučenim ćelijama, premlaćivanja tokom ispitivanja, pa sve do noćnih egzekucija. Danas, svaka soba u ovom kompleksu nosi tragove brutalne istorije koja je mnoge koštala života.

Zgrada je danas Muzej okupacija i borbe za slobodu, ali priče o jezivim danima KGB-a i dalje odjekuju. Nedavno je Muzej posetio Srbin Marko, koji je na Instagram profilu "mafa.uzice" snimio sobe i prikazao kroz šta su zatvorenici prolazili, donoseći živu sliku prošlih užasa novim generacijama.

Sobe za ispitivanje i mučenje

Marko opisuje: “Prvi korak kada bi vas uhapsili bio je da vas ubace u malu sobicu od šezdeset sa osamdeset centimetara, gde nije moglo da se leži – moglo je samo da se stoji. Nakon toga sledi soba za pretres, fotografisanje i uzimanje otisaka, a potom ispitivanje.”

Potom je pokazao jezivu sobu u kojoj je KGB tukao osumnjičene od jutra do mraka. “Tukli bi vas dok ne biste priznali šta ste učinili ili čega su vas optuživali. Kada bi priznali, smeštali su vas u male sobice, često po petnaest, šesnaest ljudi u istoj prostoriji, bez kreveta.”

Kasnije, nakon smrti Staljina, počeli su da ubacuju male dušeke i klupice, ali represija i dalje nije prestajala. Neki zatvorenici su čekali priznanja satima ili danima u sobama sa minimalnim prostorom i opremom.

Najjezivije sobe i egzekucije

Marko je prikazao i “najjeziviju sobu” u kompleksu – samicu sa zvučnom izolacijom, ludačkom košuljom i tapaciranim vratima, gde su zatvorenici mogli čuti samo sopstveno disanje. Higijena je bila minimalna, a zatvorenici su se kupali samo jednom mesečno.

Drugi deo kompleksa služio je za egzekucije, gde su noću često pogubljivali i po nekoliko stotina ljudi. “Pred ovim zidovima pucali su u zatvorenike kroz male otvore. Preko deset hiljada ljudi je skončalo u ovim zatvorima”, dodaje Marko.

Tokom Staljinove vladavine, izlazak napolje bio je ograničen na 15 minuta dnevno, sa rukama podignutim uvis. Nakon Staljinove smrti, vlasti su dodale male klupice i zatvorenici su mogli provesti sat vremena napolju. Jedan od oblika mučenja bio je i zadržavanje u bazenu sa hladnom vodom, satima dok ne bi priznali dela za koja su optuženi.

“Ovo je bilo jezivo mesto, ali sada Muzej okupacija i borbe za slobodu pruža priliku da se sačuva sećanje na strahote KGB-a i da nove generacije upoznaju ovu istoriju represije”, zaključio je Marko.

BONUS VIDEO