Uloga kuma mnogo je dublja od prisustvovanja krštenju ili venčanju. Kum je duhovni stub porodice, svedok vere i životni čuvar deteta kojem postaje duhovni roditelj.

Zbog toga se u srpskoj tradiciji naglašava da je pažljiv izbor kuma presudan, jer njegova prisutnost ima snažnu duhovnu i moralnu težinu.

Zašto je kum duhovni rođak i stub porodice?

Poznata izreka „Bog na nebu, a na zemlji kum“ najbolje opisuje značaj ove posebne veze. Kum nije samo gost na ceremoniji – on postaje član porodice, prisutan u najvažnijim trenucima života. Od njega se očekuje da bude moralni oslonac, da vodi kumče putem vere i da ga podržava tokom odrastanja.

Poreklo i značenje kumstva u srpskoj tradiciji

Koreni kumstva potiču još iz predhrišćanskih vremena, kada je kum imao ulogu posrednika između porodice i predaka. Dolaskom hrišćanstva, kumstvo dobija još uzvišenije značenje.
Na krštenju, kum postaje duhovni roditelj i svedok vere deteta, sve dok ono samo ne bude dovoljno zrelo da svoju veru ispoveda.

U narodu se i danas smatra da je odbijanje kumstva ili menjanje kuma bez ozbiljnog razloga težak prekršaj, jer se time raskida duboka duhovna veza.

Stav crkve: kum mora biti osoba od poverenja

Blaženopočivši patrijarh Pavle često je govorio o veličini i ozbiljnosti kumstva. Isticao je da kum ne sme biti bilo ko, već:

„Osoba od poverenja, čistog života i zrelog doba.“

Posebno je naglašavao odgovornost onih koji kumuju nekrštenoj deci, uz reči koje su ostale duboko urezane:

„Ako ne želi spasenje svom detetu, kako može učestvovati u spasenju tuđeg?“

Kumstvo – duhovna veza koja se ne prekida

Prema učenju crkve i tradiciji srpskog naroda, kumstvo je više od ceremonijalnog čina. To je trajna duhovna obaveza i odnos ispunjen poverenjem, ljubavlju i blagoslovom. Kum postaje čuvar porodice, podrška detetu i svedok najvažnijih trenutaka njegovog života.

BONUS VIDEO