Maurisio Hojos se još uvek seća pritiska koji su vilice ženke galapagoške

Životinja je skočila na njega zapanjujućom brzinom, dajući mu jedva dovoljno vremena da sagne glavu u poslednjem pokušaju da se zaštiti.

 - Kada je zatvorila vilicu, osetio sam pritisak ujeda, a onda, posle onoga što mislim da je bila sekunda, ponovo ju je otvorila i pustila me - rekao je Hojos mesec dana nakon što je preživeo incident.

Napala ga je džinovska ajkula

Hojos je  morski biolog sa preko 30 godina iskustva u proučavanju ajkula u njihovom prirodnom staništu. Pre dva meseca je bio na istraživačkom putovanju u Kostariki kada ga je ajkula napala.

Danas on i dalje nosi ožiljke od napada na licu i kaže da je - imao sreće.

Za Hojosa, ono što mu se dogodilo tog dana u vodama kod Kokosovog ostrva je rezultat normalnog ponašanja ajkula kada se suoče sa pretnjom.

- Džinovska ženka, dužine između 3 i 3,5 m, proplivala je i krenula ka dnu, a ja sam se postavio da je označim u osnovi njenog leđnog peraja - rekao je Mauricio.

Glava mu je bila u ajkulinoj čeljusti

Hojos je obeležio mnoge vrste ajkula u svojoj višedecenijskoj karijeri. On kaže da je ova životinja reagovala drugačije od drugih.

 - Spustio sam glavu, i ono što sam osetio jeste da joj se donja vilica zarila u moj obraz, a gornja vilica u glavu. Bio sam tamo na sekundu, ne više, unutar njene vilice, a onda ju je jednostavno ponovo otvorila.

 - Kada je zatvorila vilicu, osetio sam pritisak ugriza, a onda me je jednostavno pustila - naveo je  on.

29 nazubljenih zuba galapagoske ajkule ne samo da je ostavilo Hojosu duboke rane na licu i glavi, već je i preseklo vazdušni kanal njegovog ronilačkog aparata.

Jedva je preživeo napad 

Preživeo je napad ajkule, ali je i dalje bio u smrtnoj opasnosti.

Ajkulini zubi su mu pocepali ronilačku masku, a krvava voda je dodatno zamagljivala njegovu već ograničenu vidljivost.

 - Kada sam shvatio da iz creva ne izlazi vazduh, zgrabio sam drugo koje imamo, koje zovemo hobotnica, a koje se koristi da se vazduh da nekome ako mu je potreban - rekao je Mauricio.

On  je izračunao da ima manje od minuta da stigne do površine.

- Počeo sam da plivam naviše, veoma koordinisano, jer sam želeo da izbegnem nepravilne pokrete koji bi privukli ajkulu.

Nakon operacije se brzo oporavio

Hojos je imao sreće: pored toga što je preživeo napad i kasniji izron, nijedna od njegovih rana se nije inficirala, a proces zarastanja je trajao kraće nego što je iko mogao da zamisli.

- Rekli su mi da je moj oporavak bio neverovatan. Posle operacije, lekari su priznali da su bili zabrinuti zbog infekcije, jer su rane bile na licu - rekao je Mauricio, prenosi