Sveti Nikola je jedna od najrasprostranjenijih slava u Srbiji, ali upravo zbog toga često izaziva nedoumice: da li je posna ili mrsna, koji su obavezni običaji i kako se pravilno obeležava? Teolog SPC Hadži Dragan Popović razjasnio je sve dileme oko Nikoljdana i objasnio šta vernici svakako treba da ispoštuju.
„Najčešća, ali ne i najveća slava“
Popović ističe da mnogi greše kada misle da je Sveti Nikola „najveća“ slava:
„Sveti Nikola jeste najčešće srpsko krsno ime, ali nije najveći praznik. Veći duhovni značaj imaju Hristovi i Bogorodičini praznici, kao i Jovan Krstitelj ili Arhangel Mihailo. Nikoljdan je najzastupljeniji zato što su se u to vreme nekada masovno krstile porodice“, objašnjava on.
Zašto se slavi baš određeni svetitelj?
Krsna slava je dan kada se prvi predak jedne porodice krstio, i taj svetitelj se od tada smatra zaštitnikom doma. Popović podseća da je običaj slave utemeljio Sveti Sava:
„Hteo je da svako domaćinstvo ima svoju malu stranicu Svetog pisma. Na nama je da tu tradiciju ne prekinemo.“
Šta čini pravu slavu?
Teolog naglašava da slavska trpeza nije samo gošćenje.
Osnovni elementi slave su:
- žito,
- slavski kolač,
- sveća,
- vino,
- bosiljak,
- tamjan,
- osvećena vodica.
Sveštenik pre slave osveštava kuću, a od te vodice mesi se kolač. Popović dodaje da druženje po restoranima nije greh, ali:
„To onda više liči na žurku. Slava treba da bude duhovni događaj — bez dima, bez politike, bez nepotrebne galame.“
Predavanje slave sa oca na sina
Nekada se slava predavala uz ikonu i deo slavskog kolača. Danas je, kaže Popović, tradicija uglavnom usmena:
„Svako odvojeno domaćinstvo treba da ima svoju slavu. Ako sin živi daleko, logično je da slavi samostalno. Ja prvog dana slavim kod sebe, a drugog idem kod oca.“
Zašto je žito obavezno?
Neki domaćini izostavljaju žito misleći da ni njihovi preci nisu spremali.
„Naši preci nisu imali ni mašinu za veš, ali je ipak koristimo“, kaže Popović i objašnjava:
„Žito je nezaobilazno — kroz njega pominjemo pretke koji su nam ostavili slavu. To je jedina živa veza sa njima.“
Najvažniji običaj na Nikoljdan
Popović posebno izdvaja običaj darivanja dece:
„Uveče se deci ostavi poklon na prozor, a ujutru veruju da im ga je doneo Sveti Nikola — i zaista jeste, preko roditelja.“
U nekim krajevima se kolač ne seče zbog starih zavetnih običaja, ali se to, kaže, danas ne preporučuje. Kolač, žito i vino su obavezni.
Da li je Sveti Nikola uvek posna slava?
„Jeste — uvek i bez izuzetka“, kaže Popović.
Nikoljdan uvek pada u vreme Božićnog posta, trećeg po strogoći, pa je trpeza obavezno posna.
Šta ako domaćin posluži mrsno?
Na ovo pitanje teolog reaguje jasno:
„To je na granici greha. Ja na takve slave ne idem. Ako slaviš svetitelja, ne radiš to polovično. Poštuj pravila ili nemoj slaviti.“
Post ima svoj smisao, kaže Popović:
„Prvi ljudi u Raju su postili. Mi danas postimo i kroz pričešće doživljavamo blagodati. Hrana nije najvažnija — važnije je praštanje, mir i pokajanje.“
Komentari (0)