Sara Smit i njen suprug Kolin iz Kolambusa u Ohaju uložili su svoju ušteđevinu u kuću punu buđi, koja je Saru ostavila zatrpanu

Ali, zahvaljujući nizu istraživača na društvenim mrežama, kao i psu obučenom da nanjuši gljivice, paklena kuća ipak je nije odvela u bolnicu.

"TikTok mi je rekao da se sklonim odatle", rekla je Smitova, analitičarka nabavke, za Kennedy News o svom domu punom buđi.

Nedugo nakon što je u maju 2024. postala vlasnica kuće, Sara je iznenada dobila osip na kapcima.

Primetila je ozbiljno crvenilo oko očiju dok je pravila selfije. Misleći da je ovo stanje samo posledica upale, Sara se obratila nepoznatim ljudima na internetu za savete i podršku.

Ljudi na internetu odmah su okrivili njen novi dom.

"To mi je zaista spasilo život", rekla je ona. "Da nije bilo njihovih komentara, i dalje bih mislila da je to neki ekcem."

Digitalni detektivi upozorili su je da njeni zdravstveni problemi verovatno potiču od neotkrivene buđi u kući.

Buđ je vrsta gljivice koja uspeva u toplim, vlažnim i zagušljivim prostorima, oslobađajući spore u vazduh koje mogu da se šire po celoj kući i lako se udišu.

Neželjeni stanar može da se sakrije na mestima kao što su "zadnja strana gipsanih ploča, tapeta ili obloga, gornja strana plafonskih pločica, donja strana tepiha i podloga", navodi Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) - savezna agencija odgovorna za zaštitu ljudskog zdravlja i životne sredine.

"Udisanje ili dodirivanje buđi ili spora buđi može izazvati alergijske reakcije kod osetljivih osoba", dodali su eksperti. "Alergijske reakcije uključuju simptome slične polenskoj groznici, kao što su kijanje, curenje nosa, crvene oči i osip na koži (dermatitis)."

Sara je dobila slične medicinske probleme samo nekoliko dana nakon što se uselila u kuću.

"Dva dana nakon selidbe počela sam da imam ozbiljnu zapušenost sinusa, za šta sam mislila da je samo prehlada", prisetila se.

"Otišla sam kod lekara opšte prakse i rekla je da je to obična prehlada", dodala je Smit. "Onda sam otišla kod alergologa par nedelja kasnije i dali su mi steroide - to je pomoglo oko dve nedelje, ali se vratilo."

Vremenom su se simptomi pojačavali:

"Šest meseci kasnije pojavili su se problemi sa očima. Počelo je da izgleda kao roze senka za oči, a zatim kao maska", rekla je Smit. "Osip je jako svrbeo, krvario bi i pucao kad bi se osušio."

Stanje bi se pogoršavalo dok je obavljala svakodnevne zadatke u kući.

"Kad god bih vežbala, znoj bi me pekao", prisetila se ona. "Bilo kakvo pranje lica bilo bi najgore iskustvo ikad."

"Pomislila sam da objavim i vidim da li ljudi imaju neki savet."

Nakon što je dobila zabrinjavajući savet o buđi, Sara i Kolin unajmili su psa obučenog za otkrivanje buđi da pregleda kuću. Profesionalni pas pronašao je oštećenja od vode u skoro svakoj sobi. Najveća mrlja bila je ispod tepiha.

"Moj muž je skinuo tepih u spavaćoj sobi i bio je prekriven buđi" požalila se Sara, koja je, zajedno sa Kolinom, već ranije radila inspekciju kuće na buđ pre kupovine.

Tada je nešto gljivica otkriveno u podrumu - ali pravi problem bio je "zaglavljen u izolaciji" i skoro nemoguć da se uoči golim okom.

"U nekom trenutku neko je okrečio plafon u belo gde je bilo oštećenje od vode", rekla je Sara, koja se sada bori i sa problemima mentalnog zdravlja izazvanim ovim mučnim iskustvom.

"Stvar s buđi je da vas čini veoma anksioznim i depresivnim", požalila se. "Tako da više nisam viđala prijatelje, a izgledala sam ružno, pa sam mislila da ne mogu da izlazim iz kuće ovakva."

Finansijski teret ovog prljavog problema takođe je teško pao na nju.

"Prošle nedelje smo završili sanaciju, procena je 10.000 dolara", otkrila je Smit. "Osiguranje ne pokriva buđ, tako da ne dobijam ni centa."

Ona i Kolin takođe su bili primorani da se odreknu većine svojih dragocenih stvari.

"Moram da se rešim 90% svojih stvari, pa čak i elektronike, jer se spore buđi zavlače duboko unutra", rekla je očajna devojka, koja priznaje da je buđ ostavila traga i u njenom braku.

"Moj muž nema nikakve simptome, ne radi od kuće i dosta je aktivan van kuće", rekla je. "Ja boravim kod članova porodice, stalno idem kod svekra i svekrve, pa kod svojih roditelja."

"To je bilo veoma stresno, posebno za brak", priznala je. "Živeti pod roditeljskim krovom bilo je baš teško."

Sarino telo je počelo da se oporavlja.

"Oči su mi počele da se popravljaju oko dve nedelje nakon što sam se vratila kod roditelja", rekla je. "Sada su potpuno izlečene, ali zbog količine izloženosti opet su se upalile jer sam morala da idem u kuću da se rešim stvari."

Nnesrećna žena i dalje se ježi kad pomisli na svakodnevnu izloženost štetočini u kući.

"Radim od kuće i vežbam u podrumu, gde je mnogo buđi", rekla je Smit, kojoj je prikupljeno 5.000 dolara preko kampanje na GoFundMe platformi za obnovu kuće.

"Zatim bih se tuširala u svom kupatilu punom buđi", dodala je, "onda bih birala odeću iz svog ormara punog buđi i prala je u mašini punoj buđi, a spavala u spavaćoj sobi punoj buđi."

To je iskustvo koje je ostavilo neizbrisiv trag na njenom srcu.

"Veoma sam depresivna, mnogo mi se toga vrti po glavi", rekla je Sara. "Kad pomislim na kuću, ranije mi je donosila toliko radosti. Sada, kad pomislim na nju, osećam gađenje - odvratna mi je."