Ako ste se pitali zašto je vaše nekada mirno i nasmejano

preko noći postalo mali tornado emocija – dobrodošli u čuvenu fazu „terrible two“. Ovaj period, koji najčešće počinje oko druge godine, potpuno je normalan deo razvoja mališana, iako ume da bude iscrpljujući. Roditelji širom sveta ga nazivaju „strašnom dvojkom“, ali psiholozi ga često opisuju kao fazu prvog pravog osamostaljivanja. I upravo tu nastaje haos – dete želi da bude samostalno, ali još nema dovoljno reči, logike i strpljenja da to sprovede.

ZAŠTO NASTAJE TERRIBLE TWO ?

Deca u ovom periodu intenzivno uče, shvataju, povezuju i istražuju. To je kao da svakog dana otvorite deset novih prozora u mozgu – normalno je da dođe do preopterećenja. Bes, tuga, frustracija, želja da sve bude sada i odmah – sve je to novo i teško im je da se izbore s tim. Dete otkriva da je “ja” najvažnije slovo u abecedi. Zato insistira na svemu – od toga koje čarape želi da nosi, do toga da samo otvori vrata. Mnoga deca osećaju više nego što mogu da izgovore. Kad misli i reči ne mogu da se spoje – nastaje drama.

KAKO SE ISPOLJAVA OVA FAZA ?

- Snažni napadi besa

- Vrištanje i bacakanje

- Odbijanje svega (“Ne!” postaje najčešća reč)

- Želja da sve rade sami

- Brze promene raspoloženja

- Iznenadni strahovi i nesigurnosti

Iako izgleda naporno, sve ovo je normalno i prolazno.

KAKO RODITELJI MOGU OLAKŠATI SEBI I DETETU?

Vaš mir je njihovo sidro. Kada vide da niste u haosu, deca se lakše smire. Postavite jasne granice - deci treba sloboda, ali i okvir. Kada tačno znaju šta mogu, a šta ne, manje je izlivanja emocija. Učite ih imenovanju emocija - “Vidim da si ljut”, “Znam da ti je teško” – ove rečenice pomažu detetu da razume sebe. Uvedite rutine. Deca obožavaju predvidljivost, a rutina hrani njihov osećaj sigurnosti.

Iako se zove terrible two, ova faza ponekad počinje ranije, a može potrajati i do treće ili četvrte godine. U svakom slučaju – proći će. A posle toga dolazi mnogo mirniji, ali i svesniji period detetovog razvoja.

Koliko god izgledala iscrpljujuće, ova faza je znak da dete raste, razvija se i uči da bude svoje. To je prvi veliki korak ka samostalnosti – a na roditeljima je da budu strpljivi, nežni i da se podsete da je sve ovo upravo ono što jednog dana vodi ka sigurnom, stabilnom i snažnom detetu.