Svi volimo novogodišnje ukrašavanje, trudimo se da naša praznična dekoracija bude što lepša,

što raskošniji. Ali da li ste se nekada zapitali zašto se ovaj običaj ponavlja svake godine? 

Iako danas lampice i ukrasi na jelkama deluju kao obična tradicija, njihova priča seže vekovima unazad i krije zanimljive običaje iz dalekih krajeva Evrope. Objašnjenje je dao Italijan, kreator sadržaja Đan Marko d'Euzebi na svom TikTok profilu "azzykky".

"Još je u vreme drevnih Rimljana bio običaj da se tokom Kalenda januara razmenjuju grančice večnog zelenog drveća, poput jele, kao simbol sreće i dobrih želja", rekao je on na početku svog videa.

Prva ukrašena jelka potiče iz Estonije

Međutim, prva prava ukrašena jelka dolazi iz Estonije. U glavnom gradu Talinu, 1441. godine, podignuta je velika jelka na trgu ispred Gradskog doma. Cilj je bio neobičan: okupiti neoženjene i neudate osobe i "primorati" ih na ples kako bi pronašli svoju srodnu dušu.

 

Ipak, prva prava božićna, tj. novogodišnja jelka pojavila se nedaleko od Estonije. Bilo je to 1510. u Rigi u Letoniji. Danas tamo postoji samo spomen tabla sa natpisom na osam jezika.

Umesto ukrasa orasi, urme i jabuke

Tradicija se proširila na ostatak Evrope 60 godina kasnije - kada je neko u Bremenu, u Nemačkoj, odlučio da je oživi, ukrašavajući veliku jelku obojenim papirom, orasima, urmama i jabukama. Oni su bili "preci" modernim ukrasima.

Međutim, nekoliko decenija ova tradicija je ostala ograničena na severnu Evropu: Katolička crkva smatrala je da je običaj previše protestantski.

Prihvatanje običaja išlo je sporo

Trebalo je vremena da cela Evropa prihvati ovu tradiciju.

Protestantski zvaničnici, nakon Bečkog kongresa, proširili su je na najjužnije delove Evrope: Austriju 1819. godine, Francusku 1840. i Englesku 1850. godine... Tokom godina, tradicije su se menjale. Ono što su nekada bile prave sveće postale su današnje svećice koje svi poznajemo, a jabuke su postale crvene plastične kugle.

Prva jelka u Srbiji zabeležena 1859.

U Srbiji je običaj ukrašavanja jelke u moderno doba stigao tek u 19. veku, pod uticajem tradicija iz severne i srednje Evrope. Prva javno okićena jelka na Balkanu zabeležena je oko 1859. godine u Subotici, tadašnjem delu Austrougarske, a običaj je postepeno pronikao i u druge gradove i domaćinstva.

Iako je u početku bio retkost, tokom 20. veka jelka je postala sve prisutnija, posebno u većim gradovima poput Beograda.

Običaj badnjaka

Pre nego što se jelka proširila, Srbi su vekovima negovali isključivo običaj badnjaka. Unošenje i paljenje hrastovog drveta na Badnje veče i danas je tradicija koju svaki pravoslavac poštuje.

A jelke su, kada su se konačno pojavile, samo upotpunile praznični ambijent, spajajući tako staru tradiciju sa novim, modernim običajem.

(Blic)