Do netaknute prirode na obali, treba preći oko četiri kilometra. Od naselja Batajnica do Dunava stiže se Širokim putem, koji preseca njive, dok se iznad novosadskog auto-puta izvija nadvožnjakom, sa koga puca pogled na nepregledne oranice.
Putem za Dunav ne idu gradski autobusi, a većina rekreativaca do reke ide pešice ili vozi bicikl.
Pre nizbrdice kojom se stiže do nekoliko restorana na obali, nalazi se skretanje ulevo prema Zavetnom krstu i trim stazi. Do vodi zemljani, kolski put, pored vikendica okruženih vinogradima i voćnjacima.
Zavetni krst je obnovljen 2011. godine, a meštani se okupljaju svakog 3. juna, na dan Svetog cara Konstantina i carice Jelene i mole za bogatu i rodnu godinu.
Crkvene hronike beleže da je led sedam godina uzastopno uništavao žito i vinograde, zbog čega meštani već 100 godina unazad upućuju molitve bogu da ih zaštiti.
Na postamentu Zavetnog krsta piše: „Ako su vam srca hladna neka vas greju naše tople ruke, neka vam svetlost obasja put večni, da vas ne zaborave vetrovi Dunava koji govore i ćute...“.
Od Zavetnog krsta do reke pruža se strma staza između dva brega. Za one sa viškom energije, Grad Beograd i Ekološki pokret Zemun su napravili drvenu platformu za penjanje uz pomoć kanapa.
Na kraju staze su drvene stepenice, a na obali se nalaze mamut klupa za opuštanje i vratilo, napravljeni od drveta. Na obali je bilo pecaroša, a na pola puta do restorana zatekli smo devojku i dva mladića u improvizovanoj streljani, koji su vazdušnom puškom gađali teniske loptice na klupi.
Malo dalje, uz obalu, prostire se prirodno dobro „Lesni profil kapela u Batajnici“, koje je pod zaštitom kao spomenik prirode.
Ovo područje predstavlja dokaz da je pre 800.000 godina, za vreme ledenog doba, na ovim prostorima bilo geoloških i klimatskih promena.
Litica je ograđena trakom, dok na tabli crvenim slovima piše: „Opasnost !!! Sklono padu!!! Zabranjeno zaustavljanje i zadržavanje! Zadržavate se na sopstvenu odgovornost. Upravljač, Ekološki pokret Zemun, neće snositi odgovornost za nastalu štetu!“
Les je uspomena na ledeno doba, dok fosili potvrđuju da je u Batajnici bilo stepskih mamuta, antilopa, konja, mrmota, kao i šumskih slonova, merkovog nosoroga i orijaškog jelena.
Dužina profila Кapela u Batajnici iznosi oko 250 metara, a visina otvorenog dela je oko 40 metara, na nadmorskoj visini od 113,9 metara.
Zaštićeno područje nalazi se na obali Dunava između 1.184 rečnog kilometram i 1.185 rečnog kilometra od ušća.
Ovo delo prirode istovremeno izaziva divljenje i strah, a retko ko odoli da ne priđe, na sopstvenu odgovornost, i napravi bar nekoliko fotki.
Nedaleko od stene iz ledenog doba, na obali je smešteno nekoliko restorana. Šum vetra i pljuskanje talasa naglo su zamenili glasna muzika, žamor i smeh, a na obali je sve vrvelo od ljudi.
Većina je svratila na osveženje i zabavu, pa su izabrali da se provozaju čamcima ili fijakerom, dok su kafedžije odlučile da za sve one koji su ogladneli posle velikih uzbuđenja u prirodi - ispeku vola na ražnju.
BONUS VIDEO
.jpeg)
Komentari (1)