Srećom, vremenske prilike su trenutno stabilne, pa vedro nebo sprečava mogućnost pojave kisele kiše.

Kako je Ristić objasnio, dim nastao erupcijom je iznad nas, ali se nalazi u atmosferi, tačnije daleko od Zemlje i ne postoji mogućnost da ga mi udišemo.

Kako se na mapama, koje prate kretanje sumpor-dioksida, može videti najveća koncentracija ovih čestica u Srbiji će biti u petak, kada će cela Srbija biti u crvenom.

Šta je kisela kiša

Srećom, vedro je

Inače, kisela kiša je padavina koja sadrži povišen nivo kiselih materija, pre svega sumporne kiseline (H₂SO₄) i azotne kiseline (HNO₃).

Nastaje kada se u atmosferi gasovi poput sumpor-dioksida (SO₂) i azotnih oksida (NOₓ) – koji potiču iz industrijskih postrojenja, saobraćaja, ali i vulkanskih erupcija – kombinuju sa vodenom parom.

Nastanak

Sumpor-dioksid i azotni oksidi dospevaju u atmosferu. Reaguju sa vodom, kiseonikom i drugim hemikalijama. Stvaraju se sumporna i azotna kiselina.Te kiseline se vraćaju na zemlju putem padavina – kao kisela kiša.

Opasna za biljke i šume

Šteti biljkama i šumama, jer kiselina oštećuje lišće i koren.

Zakiseljava zemljište i vodene tokove, što ugrožava biljni i životinjski svet.
Oštećuje zgrade, spomenike i infrastrukturu, naročito ako su od kamena ili betona.

Može imati i negativan uticaj na zdravlje ljudi, naročito ako se udišu zagađeni aerosoli.

U slučaju vulkana poput Etne, u atmosferu se može osloboditi velika količina sumpor-dioksida, koji u kombinaciji sa vlagom može dovesti do pojave kisele kiše ako ima oblaka. Zato je u ovom trenutku olakšavajuća okolnost što nad Srbijom nema padavina, pojašnjavaju stručnjaci.

BONUS VIDEO