U četvrtak, 9. oktobra 1977. godine, oko 16 časova, Vladan Nikolić (2) iznenada je nestao bez traga, što je izazvalo ogroman strah među žiteljima sela na obroncima
Roditelji i komšije odmah su posumnjali na otmicu. Glasine o strancima koji navodno odvode decu u zemlje Zapadne Evrope ili Azije dodatno su unosile nemir među stanovništvom. Iako su tadašnji političari te priče nazivali „specijalnim ratom“ protiv Jugoslavije, Vladanov misteriozni
Prema rečima majke Vere, dečak se tog popodneva igrao ispred kuće u Jajincima. Oko 16 časova dala mu je lek, jer je nedavno bio prehlađen – to je bio poslednji put kada ga je videla. Ubrzo je mali sestrić rekao da ga nema, što je majku nateralo na očajničku potragu.
Potraga je postajala sve napetija, a stanovnici su pretražili celo kukuruzno polje i okolne grmlje, ali bez uspeha. Sa dolaskom milicionera, pretraga se proširila, ali ni tokom cele noći nisu uspeli da pronađu dečaka.
Sutradan ujutro, Vladan je pronađen u kukuruzištu, nedaleko od kuće. Bio je musav, ali nepovređen i miran – čak nije ni plakao. Iako su svi bili srećni zbog njegovog povratka, jedan detalj je ostao nerazjašnjen: dečak je bio potpuno suv, što je sugerisalo da noć nije proveo napolju.
Otac Stanko Nikolić uzeo je sina u naručje i odmah ga odveo na pregled u Dečju kliniku, gde su lekari potvrdili da je zdrav i nepovređen. Ipak, misterija ostaje, jer mališan nije umeo da objasni gde je proveo noć, a tragova nije bilo.
Ovaj događaj ostavio je mnoga pitanja bez odgovora, podstakavši nove glasine o „nepoznatim ljudima koji odvode decu“.
(Kaldrma)
.jpeg)
Komentari (1)