Dečačić, Veroljub Kojadinović. koji je sa frulom u džepu iz šumadijskog sela Saranova, preko osnovne škole u svom selu, Gimnazije u Rači i Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu krenuo u borbu za bolji život, iako je stigao do siplome i posla u tada uspešnom društvenom preduzeću, presrećan je što ovaj

Nije se muzički školovao, jer u vreme njegovih prvih nastupa na sceni na fakultetima muzičke umetnosti nije bilo takvih smerova, a studije ekonomije su bile, nekako, sigurniji temelj za

- U Kulturno-umetničkom društvu “Abrašević” u Kragujevcu susreo sam se sa saksofonom. Frula je glavna, ona je znak ljubavi, a saksofon je, kasnije, kada su preduzeća počela da propadaju i od posla komercijaliste nije bilo vajde, od saksofona sam više zaradio, obezbedio egzistenciju i školovao decu. U penziju sam otišao kao muzičar – objašnjava Koja.

Okolnosti su bile takve, ali se Koja ne žali. Čak mu je to doprinelo da svirala prevagne na životnom tasu, što je sreća i za njega, ali i za našu izvornu narodnu muziku, čije je korene i umetničku vrednost, između ostalih, sačuvala i Kojina frula sa sedam čula.

Da je to zaista tako govori i niz vrednih nagrada na muzičkim takmičenjima, kao što je “Zlatna frula Balkana” 2000. godine u Kragujevcu, Prva frula susreta sela Srbije u Zaječaru, Prva frula mladih u Knjaževcu, Prva frula “Čobanskih dana” u Kosjeriću, Prva frula Srbije u Rači 1981. i 1982. godine u Rači, kao i nagrada “Čuvalac tradicije u narodnoj muzici”.

- Od dede sam, kada sam imao šest godina, naučio da sviram frulu. Najviše volim da sviram našu izvornu narodnu muziku, ali prednost, naravno, dajem šumadijskom zvuku – kaže naš sagovornik i dodaje da makedonska i rumunska muzika zahtevaju najveću virtuoznost što njemu nimalo ne smeta.

Ima desetak frula, koje obezbeđuju da pokrije sve tonalitete, a najbolje su one od šljive, šemšira i drena.

BONUS VIDEO