Ozbiljnije postkovid simptome ima svaki deseti pacijent koji je preležao koronu.

BOL U GRUDIMA

Nekadašnji rukovodilac kovid bolnice u KC Niš doktor Boris Đinđić potvrdio je da jedna od deset osoba koje su prebolele

On objašnjava da su simptomi postkovid sindroma vrlo nespecifični, a uglavnom se zasnivaju na gubitku kvaliteta i opadanju kose, gubitku kvaliteta noktiju i promenama na koži.

- Zasnivaju se i na poremećajima nekih drugih organa, pre svega oštećenju kardiovaskularnog sistema, pa postoje pacijenti kojima bol u grudima traje mesecima nakon preležanog virusa - precizira dr Đinđić.

GODINE NE ZNAČE MNOGO

Kaže da preliminarni zaključci pokazuju da mlađi kovid pacijenti, sa lakšim oblicima infekcije, češće imaju kardiovaskularne komplikacije.

- Kod mnogih je potrebno primeniti neke od mera lečenja. Moram da kažem da ekstremno visoke temperature dosta otežavaju posao jer primećujemo da kod pacijenata sa kožnim promenama, na visokim temperaturama i prilikom izlaganju suncu, te promene postaju izrazitije i prave veće probleme - ističe Đinđić i dodaje:

- Stanje pacijenata sa bolom, probadanjem u grudima i osećajem izrazitog zamora pogoršava se na ekstremno visokim temperaturama. Bukvalno imamo po ovakvom vremenu malu epidemiju tih bolova.

KAO U RATU

Đinđićev kolega kardiolog specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti dr Dejan Munjiza savetuje da je najvažnije da tokom vrelih dana pazimo na srce. 

- Hroničnom bolesniku potrebne su kontrole zbog promene terapije, zbog situacije ili promene temperature... Ako toga nema, možemo dobiti velike komplikacije u kardiovaskularnom sistemu, srčani ili moždani udar, pa i emboliju pluća. Problem je što korona može da upali srčani mišić ili da uzrokuje aritmiju, popuštanje i oštećenje organa, pa i moždani udar. Onda pristupamo lečenju kao u ratu, na svim frontovima - navodi doktor.

Kardiolog dr Arsen Ristić za Alo! naglašava da vrućine uvek obaraju pritisak kod srčanih bolesnika i dolazi do opasnosti da mogu da dehidriraju. 

- Ako neko ima srčanu slabost, velike varijacije u spoljašnjoj temperaturi mogu da utiču i na efekat lekova i na to kako se ti lekovi tolerišu. Mi obično sezonski menjamo doze lekova koje utiču na pritisak, na velikim vrućinama se te doze malo redukuju. Izlaganje naporu pri visokim temperaturama iziskuje veću potrošnju energije i ljudi koji su nedavno preboleli bilo koju virusnu infekciju, uključujući i kovid-19 sigurno su podložniji tome da tada razviju i po život opasne aritmije.