I golim okom je vidljivo kad neko svakog dana 30 ili 40 puta ulazi na Fejsbuk, Instagram, Tviter, kad proverava Viber i Vocap poruke i notifikacije čak i kada je na važnom sastanku ili, da uprostimo, dok se neko igra s decom ili sedi u kafiću sa devojkom/dečkom.
Nije lako priznati
Ako prepoznajete ove simptome kod sebe, stručnjaci savetuju da obavezno uradite test samoprocene i, ako se pokaže da ste u kategoriji zavisnika od ekrana, potražite pomoć.
- Kod mnogih ljudi, a naročito adolescenata i mlađih punoletnika, pametni telefon postaje centar sveta. Od njega zavisi naše raspoloženje ili neraspoloženje. Zavisno od sadržaja koji pratimo i poruka koje dobijamo, postajemo anksiozni, neraspoloženi, euforični... Takođe, kad stigne poruka a ne možemo odmah da pogledamo ko nam piše ili njen sadržaj, nastupa katastrofa - objasnila je tumačeći rezultate jednog američkog istraživanja En Berkli, doktorka iz SAD koja se godinama bavi lečenjem bolesti zavisnosti.
Sve se prilagođava
Psiholog Ana Mirković, govoreći o ovoj temi, istakla je da je posebno zanimljivo što se u jako kratkim vremenskim okvirima nekoliko puta redefinisao kriterijum zavisnosti. I svaki put se toleriše veći nivo provođenja vremena na telefonu i veća posvećenost ekranu.
- Granice su jako fluidne i s godinama postajemo tolerantniji. Recimo, pre par godina je bilo alarmantno ako provodimo dva sata na telefonu, pa su onda povećali na tri. Govorilo se da su ljudi koji nose telefon u toalet zavisni, a danas se to smatra regularnim ponašanjem. Kako tehnologije uzimaju primat, tako se naša tolerancija povećava - precizirala je Mirkovićeva.
Ona je upozorila da zavisnost od telefona može imati i fizičke posledice, poput insomnije:
- Plava svetlost nas budi, a ne uspavljuje. Mnogo ljudi čita društvene mreže da se uspava, a na taj način sprečavaju mozak da utone u san. Insomnija može biti posledica.
Spisak posledica dugačak
Na spisku posledica su i problemi s očima, vratom, bolovi u kičmi, ukočeni prsti, poremećaj pažnje, asocijalnost...
Dr Jasna Daragan Saveljić, bivša direktorka Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, za Alo! kaže da se zavisnost od interneta i mobilnih telefona leči u ustanovi koju je ona vodila, kao i u Institutu za mentalno zdravlje.
- Ono što razlikuje pristup lečenju u odnosu na ostale bolesti zavisnosti jeste to što se ovde upotreba telefona/kompjutera ograničava, nema potpune zabrane. Simptomi su da osoba provodi sve više vremena na telefonu, a anksioznost i depresija su gotovo uvek prisutne bilo kao uzrok ili kao posledica. Naravno, uz to ide i izolacija - kaže naša sagovornica.
Ne daju da im se priđe
Na pitanje kako da priđemo članu porodice ili prijatelju kod kog primećujemo da neumereno koristi telefon/internet, odgovara:
- Što više razgovora. Osoba koja ima problem reagovaće tako što će poricati, čak će se ljutiti. Međutim, kroz dosta razgovora treba da shvati, da stekne uvid u štetnost svog ponašanja. Roditelji najčešće kasno shvate da im dete ima problem. U početku misle dete je u sobi, bezbedno je, nešto tamo čačka kompjuter/telefon.
Komentari (1)