Svet se trenutno nalazi na pragu masovne promene vremenskih prilika. Nakon višegodišnjeg perioda pod uticajem hladne faze poznate kao La Ninja, okeanske analize potvrđuju njeno zvanično povlačenje i početak brzog razvoja novog, snažnog fenomena – El Ninja. Ovaj prelaz ne predstavlja samo običnu promenu sezone, već potpuni "atmosferski reset" koji će iz korena izmeniti putanje vazdušnih struja i pritisak iznad čitave severne hemisfere.
Ono što posebno brine stručnjake je brzina kojom se toplota akumulira ispod površine Tihog okeana.
Podaci ukazuju na to da bi ovaj događaj u drugoj polovini 2026. godine mogao dostići status „Super El Ninja“, što sa sobom nosi rizik od ekstremnih vremenskih nepogoda, od suša do razornih poplava na globalnom nivou.
Kako će se ovi džinovski procesi u dalekom Pacifiku odraziti na naše prostore, detaljno je analizirao poznati meteorološki sajt “Severe Weather Europe”.
Šta je “Super El Ninjo”
El Ninjo je prirodni ciklus zagrevanja centralnog i istočnog dela tropskog Pacifika koji se javlja na svakih jednu do tri godine. Međutim, “Super El Ninjo” se razlikuje od običnog po intenzitetu – zagrevanje postaje toliko snažno da direktno menja globalni mlazni tok.
Trenutno se ispod površine okeana kreće masivni "Kelvinov talas" tople vode, koji izbija na površinu i dramatično podiže temperaturu.
Kada ovaj sistem postane ovoliko moćan, on deluje kao motor koji pokreće ekstremne vremenske anomalije širom planete, pretvarajući uobičajene letnje promene u visokorizične događaje.
Evropa na meti: Ko će se da se "prži", a gde stiže osveženje
Prema prognozama koje je objavio meteorološki sajt “Severe Weather Europe”, atmosfera već pokazuje znake prilagođavanja novonastalom El Ninju. Za Evropu, ključni faktor će biti pozicija sistema niskog vazdušnog pritiska iznad istočnog Atlantika i severozapadne Evrope.
Zapadna Evropa: Očekuje se da će ovaj region imati normalne do nešto niže temperature u odnosu na prosek, zahvaljujući blažim vazdušnim masama koje dolaze sa Atlantika.
Centralna i Istočna Evropa: Ovde je situacija drugačija, modeli predviđaju iznadprosečne temperature, što znači da bi centralni delovi kontinenta mogli biti pod uticajem toplotnih talasa jačeg intenziteta
Padavine i oluje
Iako El Ninjo često povezujemo sa sušom, za veći deo evropskog kontinenta prognoza zapravo predviđa više padavina od normale. Uzrok tome je vlažan južni protok vazduha koji će uzrokovati sistemi niskog pritiska pozicionirani iznad jugozapadne Evrope i Atlantika.
Izuzetak bi mogao biti samo mali deo centralne Evrope, gde se prognoziraju nešto sušniji uslovi, dok će ostatak kontinenta verovatno imati češće kišne periode i lokalne nepogode.
Šta ovo znači za Srbiju
Iako se u prognozi za leto Srbija ne pominje poimence, na osnovu podataka za centralnu i istočnu Evropu, možemo izvući jasne zaključke o tome šta nas čeka:
Toplotni talasi: Pošto se za centralnu i istočnu Evropu predviđaju temperature iznad normale, velika je verovatnoća da će Srbija biti u zoni “vrućeg” trenda, sa čestim prodorima vrelog vazduha.
Nestabilnost i padavine: S obzirom na to da se većini kontinenta predviđa više padavina nego obično zbog vlažnog južnog strujanja, naše leto bi moglo biti sparno, sa čestim grmljavinskim nepogodama i lokalno obilnim kišama, uprkos visokim temperaturama
Nepredvidivost: “Super El Ninjo” pojačava ekstreme, pa se ne isključuju nagli prelazi iz ekstremnih vrućina u snažne letnje oluje, što je karakteristično za atmosferski profil koji ovaj fenomen kreira.
Od urbanih poplava do prvog tropskog talasa
Meteorolog Ivan Ristić u vremenskoj prognozi za leto takođe iznosi vrlo specifične podatke za naš region. Prema njegovim rečima, prava letnja žega nas očekuje u trećoj dekadi juna.
Prvi toplotni talas se prognozira oko 25-26. juna, sa temperaturama do 35 stepeni. Ipak, najveća opasnost u junu nisu vrućine, već padavine. Ristić upozorava da su velike šanse za ekstremne količine kiše – do 100 litara po metru kvadratnom za dan, što bi neminovno dovelo do urbanih poplava.
Juli i rizik od superćelijskih oluja
Jul 2026. godine biće mesec ekstrema. Ristić predviđa prosečne maksimalne temperature između 26 i 30 stepeni, ali uz veći broj tropskih dana. Najtopliji period nas očekuje oko 24-25. jula, kada bi termometri u Srbiji mogli da pokažu neverovatnih 42 stepena, a u Beogradu 41 stepen.
Poseban fokus je na drugoj dekadi jula, koja se smatra kritičnom za nastanak superćelijskih oluja. Kako se mora brzo zagrevaju, do skoro 30 stepeni sredinom jula, ispunjava se ključni uslov za ove razorne nepogode – temperatura vode veća od 27 stepeni. Uz jako smicanje vetra na visini, realna je pretnja od grada i olujnih vetrova.
Beskrajni toplotni talasi i afrički vazduh
Za razliku od nemirnog juna i jula, avgust bi trebao biti stabilniji, ali izuzetno naporan. Ristić ga opisuje kao pravi letnji, tropski i vreo mesec sa dosta sparine.
Pod uticajem priliva toplog afričkog vazduha, koji će trajati praktično od kraja juna pa sve do septembra, toplotni talasi u avgustu će biti dugotrajni.
Građani Srbije treba da se pripreme na ekstremne uslove, jer će temperature ponovo dostizati 40-42 stepena, čineći ovo leto ponovo jednim od težih u poslednje vreme.
Ovakva lokalna predviđanja se uklapaju i u globalnu sliku “Severe Weather Europe”, koji naglašava da “Super El Ninjo” pojačava ekstreme i menja stabilnost atmosfere, pretvarajući leto u sezonu visokog rizika.
Alo.rs/Blic
Komentari (0)