Vezenje ultrazvuka beba njenom životu dalo je novu dimenziju. Toplinu koju je kao majka i sama osećala.
- Pokušavam da te osećaje, kada majka prvi put ugleda fotografiju svoje bebe u stomaku, ogrnem toplinom koja je i mene grejala istog trenutka. Želim da im dam mir i da sačuvaju uspomene najuzvišenijeg osećanja. To je uspomena na dane radosti, mladosti i novi život. Svaki vez je univerzalan i svaka majka može da prepozna svoje dete u njemu - kaže Branislava.
Neobični radovi nastaju na osnovu fotografija ultrazvuka beba, koje ona oblači u vez - isti onaj koji je prvi put uradila po rođenju sina. Pre nego što je svoj rad učinila desetostruko većim i prema sopstvenim rečima postala vezionarka, poklanjala ga je za dečje rođendane kumovima, prijateljima i rodbini.
- Prvi vez koji sam uradila je ultrazvuk mog sina. Četiri meseca sam se usavršavala da bih dobila konačnu verziju koju danas radim i za druge. Prijatelji su me ohrabrili u radu, dali mi krila. U julu prošle godine otvorila sam stranicu na Instagramu „Vezionarka“. Od tada mi porudžbine stižu iz Srbije, iz država bivše Jugoslavije, Italije, Nemačke, Austrije, Švedske, Šavjcarske, a lista čekanja je do dva meseca - navodi Branislava, i dodaje da kada joj pošalju fotografiju, ona je provuče kroz određeni filter da bi dobila potrebne nijanse.
- Za konačan rad potrebno mi je oko 20 sati. U toku meseca mogu da završim osam vezova, a od kada sam dobila i ćerku, ograničila sam taj broj na pet - priča ova vezilja koja nijednog trenutka nije žalila zbog napuštanja posla u tužilaštvu jer je imala jasno definisan cilj.
- Državni posao me nije ispunjavao, a ovo je nešto što najviše prija mom senzibilitetu. Sve se može kad se hoće. Podržavam sve one koji žele da slede svoje srce i iskaču iz šablona. Naravno, za taj put sreće potrebni su hrabrost i vera u sebe -poručuje naša sagovornica.
Planovi uvek postoje, želje i snovi, a možda i uvođenje novih ljudi u posao. Jer, kao što navodi ova vezionarka „posao koji nema viziju i ne postoji“.
Komentari (0)