Čudna je bila sudbina ovih mučenika, mladoženje i neveste. Na dvadeset dana po njihovom venčanju, bili su izvedeni na sud zbog hrišćanske vere, pred tivaidskog namesnika Ariana, u vreme cara Dioklecijana. Timotej je bio otac crkve u svome mestu.
- Ko si ti? upita ga namesnik.
Timotije odgovori:
- Hrišćanin sam i otac crkve Božje.
Reče mu namesnik dalje:
- Zar ne vidiš ti oko tebe prigotovljena oruđa za mučenje? Na to Timojet odgovori:
- I ti ne vidiš anđele Božje koji me krepe.
Tada je namesnik naredio da mu se železnom šipkom probodu uši, tako da mu od bola zenice očne iskočiše.
Njegova žena Mavra je najpre bila uplašena od muka, no kad ju je muž ohrabrio, i ona ispovedi svoju nepokolebljivu veru pred namesnikom.
On je naredio da joj se prvo sva kosa počupa, a potom i prsti na rukama odseku. Posle mnogih drugih muka, kojima bi ubrzo podlegli da ih nije održavala lagodat Božja, oboje su bili razapeti na krst, jedno prema drugom. I tako viseći na krstu, ostaše u životu punih devet dana savetujući i hrabreći jedno drugo u trpljenju.
Desetoga dana predali su svoj duh Gospodu, i tako su postali dostojni njegovog carstva.
Komentari (0)