Tako je gospodin Ivanović, sa visine svoje crkveno-diplomatske genijalnosti, objasnio da

Što se tiče Patrijarha, ako ste slučajno pomislili da je on duhovni poglavar svih arhijereja SPC, i da je mitropolit Joanikije član Sabora kojim Porfirije predsedava – greška. To je zastarela škola. Dobrodošli u Ivanovićevu epohu nove eklisiologije, gde se kanoni tumače po dnevnoj političkoj potrebi, a jedinstvo Crkve se tretira kao anahrona fantazija.

I sve to samo da bi se, ne daj Bože, sprečilo da neko u Briselu pomisli da Patrijarh Srpske pravoslavne crkve ima bilo kakve veze sa vernicima u Crnoj Gori. Jer, ako ga povežemo sa Crnom Gorom – šta onda? Upaliće se lampica „

Na kraju, zaista moramo biti zahvalni gospodinu

Jer ako je verski diskurs u Crnoj Gori prepušten ljudima koji u njemu vide samo PR izazov za Brisel – onda je, dragi čitaoče, jedini pravi patrijarh ovde – politički marketing.

A Filip Ivanović? On nije ništa drugo do glasnogovornik neuke ambicije, čovek koji bi, da je živio u neko doba Crkvene istorije, najverovatnije pokušao da objasni Svetom Savi da mu eparhije nisu povezane. Srećom, nije. A nesrećom – živimo mi s njim.

I zato, dok god Ivanović i njemu slični pokušavaju da prekrajaju crkveni poredak po meri dnevne politike, naš odgovor treba biti jasan i glasan: Crkva nije vaša igračka, a Patrijarh nije predmet vašeg neznanja. Pokazali ste da ne znate – a sada, barem, imajte dostojanstva da zaćutite. I to u produženom trajanju.

Hristos Vaskrse!

Bonus video: