Kako sama kaže, nije skromna, ali napravila je čas da deca i navijaju i uče, to tako treba. Ali izgleda da to tako nije inače.
- Nisam očekivala da mi se zavrti život u medijima za dva dana, da dajem izjave, a deca čekaju rezultate vežbi. Ja inače nisam onaj pitomi profesorčić, ali prepoznam trenutak koji je za ispitivanje, kao što je sada bio trenutak da navijamo i oni to znaju da cene. Kako oni to kažu - sa mnom znaju na čemu su.
Tokom gledanja fudbala javljala su se razna pitanja. Na neka su odgovorili zajedno, uz pomoć interneta ili komentatora, a neka su ostala za domaći. Treba da saznaju dimenzije terena, gustinu lopte, snagu najjačeg šuta na utakmici, dijagonalu terena, površinu kruga u centru terena, kao i kojom brzinom trči najbrži fudbaler, ali i da osmisle kombinatoriku kojom će naša ekipa doći u osminu finala.
- Imali smo podelu energija na tom času, od onih koji su samo hteli da gledaju fudbal, do onih koje to uopšte ne zanima, a treba ispuniti i zakonski okvir časa. Tako da smo nešto što gledamo na televiziji upakovali u konkretne brojeve. Pokazala sam im kakva sve pitanja iz fizike, anatomije, matematike mogu da se postave na jednom fudbalskom terenu - kaže ova posvećena i kreativna profesorka.
Razlog više za ovakav čas i navijanje je to što su dva reprezentativca, Strahinja Pavlović i Saša Lukić, upravo iz okoline njihovog grada Šapca.
- Sve je to imalo svoju čar, plus dva gola na našem času, to je za njih bilo posebno iskustvo. Deca će to pamtiti celog života.
Pratite najnovije
BONUS VIDEO
Komentari (0)