U Beogradu postoji kuća u kojoj se nalazi dva miliona knjiga! Da, dva miliona! I to ne samo, što bi narod rekao, običnih nego i nekih krajnje čudnih, neobičnih primeraka. A stigle su iz celog sveta i naselile se u Muzej knjige i putovanja - Adligat. Zahvaljujući Viktoru Laziću, članovima njegove porodice i saradnicima, oko dva miliona knjiga iz svakog kutka ove planete pričaju najneverovatnije priče.
Najvrednije su smeštene u Ulici Josipa Slavenskog na Banjici, a do te adrese dolazile su na najrazličitije načine.
Teško je pobrojati sve knjige, ali zna se da u osnovnom fondu ima oko dva miliona knjiga iz svake države sveta.
- Do jednog dela knjiga sam ja lično putovao po svetu. Nekada sam se poprilično namučio, a deo je sam stigao do nas tako što su ljudi donosili najvrednije što imaju. Zbirka o Amazoniji ne samo da je jedina takva u regionu, već sam ja putovao po selima duž Amazona da bih došao do knjiga i autentičnih predmeta, kao što je, na primer, mačeta koja na dršci ima glavu i zube pirane - priča Viktor Lazić.
Pored toga, možete videti delove odeće starih Inka, divljačke lekove za lečenje jetre, muzičke instrumente stare oko 1.000 godina. Zbog svega navedenog svaki posetilac se oduševi kada se nađe u nekoj od desetak Adligatovih soba.
Knjige zvečke koje se okreću
Indonezija je daleka zemlja većini evropskih ljudi, ali za Viktora Lazića postala je druga kuća. Zato je jedan kutak posvećen posebno toj zemlji.
- Tu su potpisane knjige njihovih najznačajnijih pisaca, tradicionalni bodež, ali i knjiga na palminom lišću sa koricama od ljudskih kostiju plemena Batak sa Sumatre. Oni su bili ljudožderi sladokusci, voleli su samo kriminalce - onoga ko izda narod, ubije čoveka ili siluje ženu posebnom magijskom procedurom bi proglašavali životinjom, a onda bi ga i pojeli, a nakon toga kosti iskoristili za pravljenje korica.
Ljubav prema knjigama i putovanjima Lazića je dovela do divnih poznanstava.
- Zadovoljstvo je biti prijatelj sa sultanima, kraljevima i njihovim porodicama. Na ostrvu Sulavesi družio sam se s princezom koja mi je rekla da bi volela da upoznam njenog dedu, koji mnogo voli strance i obradovao bi se da me vidi. Bilo mi je neobično što smo u tu posetu krenuli sa pola familije i sveštenicima. Stigli smo na groblje, a oni su lepo otvorili jednu kamenu fioku odakle su izvadili dedino telo, presvukli ga, okupali, izneli na svež vazduh, a onda me ostavili da se s njim ispričam. Zato su mi na kraju posete poklonili mnogo predmeta, a između ostalog, i dedin nadgrobni spomenik koji se kod njih menja svake godine.
Iz Etiopije su na Banjicu stigli svici koje su pisali monasi.
- Među njima je i jedan spis star oko 200 godina i dugačak nekoliko metara, ali na njemu nigde ne piše koliko je star. Umesto toga, oni imaju monahe njuškala, koji po mirisu procenjuju gde je knjiga nastala i koliko je stara. Pored toga, iz Etiopije su stigle i knjige amajlije, one od fetusa ovaca.
Kada slon u Tajlandu ode u toalet, ljudi sakupe njegov izmet, prerade ga i prave papir. Većina svezaka u Tajlandu pravi se upravo od ovog papira.
- Slonovi su tamo domaće životinje, pa svaki domaćin ima uređaje za pravljenje papira. Pored toga, mali slonovi su veoma nemirni, pa ih vlasnici šalju u obdanište, školu, umetničku akademiju. Tamo uče da crtaju, a crteži se posebno prodaju ili služe za ilustraciju knjiga.
Samo udruženje je nastalo spontano, zahvaljujući tome što se porodica Lazić već devet generacija bavi knjigama.
- Odmalena sam želeo da nastavim tradiciju i ostvarim san čukundede Aleksandra. Ideja je bila da se staramo o zaostavštini moje porodice, a u međuvremenu nam se pridružilo još 53 ljudi, tako da sada čuvamo 112 zaostavština srpskih, evropskih, azijskih i američkih intelektualaca. Tu su legati brojnih značajnih porodica (Leko, Bešević, Žigon, Tartalja), umetnika (Pavla Vuisića, Ružice Sokić, Ivana Bekjareva, Uroša Predića, Save Šumanovića, Ljubivoja Ršumovića, Milovana Danojlića), znamenitih ljudi (Mihajla Petrovića Alasa), kao i nekih značajnijih profesora.
Pratite najnovije
.jpeg)
.jpg)
Komentari (0)