DOKTOR OBJAŠNJAVA: Koje posledice nam je kovid ostavio?

Pojava i trajanje COVID-19 pandemije imala je nesaglediv uticaj kako na samo zdravstvo, tako i na pružanje zdravstvene zaštite. Pored opšte izloženosti uticaju virusa, posebno osetljivi su bili

, kojima je ova infekcija značajno narušila i onako krhko zdravstveno stanje.

Pored arterijskih i venskih tromboza, plućne tromboembolije, u znatnom broju javljala su se i upalna oštećenja srčanog mišića, koja otkrivamo i danas, kao preležana sa ostavljenim posledicama, ili još uvek aktivna.

Kod svih obolelih se, tokom aktivne faze bolesti, ali i duži period tokom oporavka, vodilo računa o neželjenim efektima infekcije. Razlog je taj što se pokazalo da Covid utiče na svojstva krvi i dugotrajnu sistemsku zapaljensku aktivnost, koji su povezani sa povećanim dugoročnim kardiovaskularnim rizikom. Poseban problem predstavlja grupa pacijenata kod kojih je COVID 19 bio okidač za nastanak oboljenja, pa se i danas, nakon preležane infekcije, aktivno leče od kardiovaskularnih oboljenja, kao što su

, srčana slabost i povišen krvni pritisak-hipertenzija.

Na samom početku borbe i otimanja bolesnika od zaraze, okosnica lečenja postaju i proizvodi koje smo do tada svrstavali u pomoćna lekovita sredstva. Posebno bih izdvojio upotrebu folata, vitamina D3, acetilsalicilne kiseline… Te preporuke su zvanično prihvaćene i pacijenti još dugo, nakon oporavka popravljaju svoj kvalitet života upravo tim preparatima.

predstavljaju generički naziv kojim se obuhvataju svi oblici vitamina B9. Vrlo su važni, kako u prevenciji, tako još više u periodu oporavka. Nedostatak izaziva anemijski sindrom, koji uključuje slabost, pad u koncentraciji, osećaj konstantnog umora, razdražljivost, lupanje srca… Prirodno ih ima u tamno zelenom povrću, ali kako su potrebe za njihovu nadoknadu izuzuetno velike, potrebno ih je suplementirati. Na smanjenje koncentracije folata utiče i povećana konzumacija alkohola i pojedine bolesti creva. Poseban problem predstavlja činjenica da skoro 2/3 (58%) osoba u Srbiji ima urođeni nedostatak enzima koji aktivira folnu kiselinu, te kod njih dolazi do povećanja nivoa homocisteina. Samo aktivan oblik folne kiseline utiče na smanjenje homocisteina, koji je faktor rizika za nastanak srčanog i moždanog udara.

O homocisteinu se dosta zna, dugo se pominje, ali nikad dovoljno. Radi se o aminokiselini koja se stvara kada se proteini razlažu. O njemu i njegovom lošem uticaju na srce i krvne sudove, govori se kao o holesterolu novog doba. On je pokazatelj nedostatka vitamina B grupe i folata, jer kada oni nedostaju homocisteina ima u višku. Homocistein se pojavio u zvaničnim preporukama za prevenciju kardivaskularnih bolesti pre više od jedne decenije. Povećanje nivoa homocisteina u krvi (3 µmol/L) povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, infarkta miokarda za 15% i moždanog udara za 24%, samo su neke od činjenica zbog kojih treba da mislimo o njemu. Na njegov nivo, pored već rečenog nedostatka folata i vitamina B, utiču i starost, neka pridružena oboljenja, od kojih mnoge i pogoršava (npr. bubrežnu slabost), kao i upotreba nekih lekova koji se široko primenjuju (tiazidni diuretici, metotreksat, metformin...).

koju većina prepoznaje kao aspirin, mada ga ima u više pojavnih oblika, ima veliki udeo u tržištu lekova, jer ima mnogo dokazanih povoljnih efekata na organizam. Aspirin je kardiovaskularnim bolesnicima dobro poznat, i ima značajnu primenu kod njih. Međutim, dobar deo populacije ga koristi bez jasne indikacije. Nekima je dovoljno i samo to sto im “prija“.

Acetilsalicilna kiselina povećava izbacivanje folne kiseline, što dovodi do povećanja nivoa homocisteina u organizmu. Ona tada reaguje sa homocisteinom i ne može da ostvari svoj zaštitni efekat na krvne sudove. Svako dodatno povećanje njene doze, povećava rizik od neželjenih dejstava, a to su na prvom mestu krvarenja u digestivnom traktu. Šta je rešenje? Nadoknada aktivnog oblika folne kiseline, vitamina B6 i B12 će uticati na smanjenje nivoa homocisteina, čime se omogućava acetilsalicilnoj kiselini da ostavri svoj puni zaštitini efkat na krvne sudove, zbog čega je i data.

Pored svih loših stvari koje nam je donela pandemija, ona isto tako nosi i neke dobre stvari. Podigla nam je svest o značaju i potrebi unosa dovoljne količine vitamina D. Naročito tokom zimskih meseci njega je potrebno nadoknađivati, jer deluje na većinu faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, na arterijski pritisak, nivo glukoze u krvi, na metabolizam kostiju, zapaljenske procese... Potrebu za njim potkrepljuje činjenica da oko 70% ljudi ima manjak vitamina D. Vitamin D < 15ng/ml – nosi dva puta veći rizik za kardiovaskularne bolesti (srčani udar, srčani zastoj i šlog).

 

Zbog svega navedenog, izuzetno značajnom smatram kombinaciju folata, vitamina D i vitamina B grupe. Svojim pacijentima savetujem preparat CARDIVITAMIN FD3.

u svom sastavu ima 800 mcg aktivnog oblika folne kiseline, 1000 IU vitamina D3 i vitamine B1, B6, B12. Preporučujem ga, jer ovi aktivni sastojci mogu pomoći da se snize povišene vrednosti , koji je faktor rizika za nastanak srčanog i moždanog udara. Isto tako, ovi aktivni sastojci mogu uticati na sprečavanje oštećenja zida krvnih sudova, čime se usporova proces ateroskleroze….

Ovo poslednje je naročito važno, jer čovek je star koliko su mu stari krvni sudovi, i na to nema uticaj ni godina rođenja, niti ulepšana spoljašnost. U današnje vreme, vreme terora antiage tretmana, kada se neprekidno ogroman broj ljudi podvrgava intervencijama kojima samo ulepšava spoljašnost, tragajući uzaludno za eliksirom mladosti. Svako doba je lepo, ima svoje prednosti, ali se vitalnost i dugovečnost postižu “iznutra”, brigom o krvnim sudovima i srcu.