Ovi instrumenti primenjivani su još pre dvadeset godina, a danas su dodatno prilagođeni zahtevima zelene tranzicije. Srbija, sa druge strane, takve mehanizme nije razvijala, jer su energetske i klimatske politike dugo bile zapostavljene. Iako se poslednjih godina vide određeni pomaci, posebno nakon 2021, izgubljena decenija teško može da se nadoknadi preko noći. Nedostatak državne podrške industriji da modernizuje tehnologije i smanji emisije doveo je do značajnog zaostajanja u poređenju sa EU. Tako su emisije u sektorima kao što su čelik, cement i aluminijum i dalje 15–20 odsto veće nego u EU, dok su emisije u proizvodnji struje čak tri do četiri puta više.

Ekonomski i politički faktori doprineli su tome da Srbija godinama ima skromne rezultate u dekarbonizaciji. Fiskalni savet podseća da je tokom ranih 2000-ih prioritet bila stabilizacija ekonomije i povećanje plata i penzija, dok je prostor za ulaganje u energetsku efikasnost i zelene projekte bio minimalan. „Snažniji rast produktivnih javnih ulaganja sve do početka 2010-ih usporavali su politički faktori i nestabilne vlade. Loše stanje javnih finansija od 2008. do 2014. dodatno je smanjilo mogućnost ulaganja, a ni period fiskalne konsolidacije 2015–2017. nije ostavio prostor za dekarbonizaciju industrije, dok je EU uveliko napredovala“, navodi Fiskalni savet za Alo.rs. Rezultat je da su zemlje Centralne i Istočne Evrope od 2010. do 2023. smanjile emisije GHG za oko 20 odsto, dok je Srbija uspela da ih smanji svega 3–4 procenta.

Evropska unija u kontinuitetu finansira inovativne projekte u energetski intenzivnim industrijama. Bespovratna sredstva iz Investicionog i Modernizacionog fonda omogućila su napredak Belgiji, Italiji, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Norveškoj, Španiji i Švedskoj. Do sredine 2025. godine, kroz Modernizacioni fond dodeljeno je gotovo 20 milijardi evra zemljama poput Poljske, Rumunije, Mađarske, Hrvatske i Litvanije, što je direktno doprinelo smanjenju emisija u elektroenergetici i baznim industrijama. Uz to, članice EU imaju pristup sistemu trgovine emisijama EU ETS, koji funkcioniše još od 2005. godine i predstavlja ključni alat za smanjenje ugljeničnog otiska.

Evropska komisija nedavno je predstavila sveobuhvatan plan podrške industrijama s visokim emisijama, poput čelika i cementa. Novi Sporazum o čistoj industriji predviđa ubrzane dozvole za obnovljive izvore energije, veća ulaganja u zelene tehnologije, smanjenje poreza i dažbina za energetski intenzivne industrije i otvaranje nove banke za dekarbonizaciju vredne 100 milijardi evra. Očekuje se da ovaj paket privuče dodatnih 400 milijardi evra privatnih investicija.

Srbija, međutim, nema pristup ovim mehanizmima kao zemlje EU, niti je dobijala uporedive iznose bespovratnih sredstava. Bez zaštite domaće bazne industrije postoji realna opasnost da ona postane nekonkurentna na tržištu EU, što bi moglo da ugrozi hiljade radnih mesta. Zato će prihodi od nacionalne takse na ugljenik, koji bi uskoro trebalo da bude uveden, morati da budu usmereni u energetsku tranziciju i smanjenje emisija. Sanja Knežević Mitrović iz NALED-a upozorava: „Neophodno je da se pre uvođenja domaćeg sistema oporezivanja emisija uspostavi funkcionalan i samoodrživ Zeleni fond, u koji bi direktno bila uplaćivana sredstva od nacionalne takse na ugljenik. Potrebni su posebni fondovi za projekte sa najvećim potencijalom za smanjenje emisija“, rekla je za Alo.rs.

INEKP procenjuje da će do 2030. godine biti potrebno skoro 30 milijardi evra ulaganja u obnovljive izvore energije, modernizaciju energetskog sektora, sisteme daljinskog grejanja, zaštitu životne sredine i industrijsku dekarbonizaciju. S obzirom na to da javni sektor treba da pokrije najveći deo tih troškova, jasno je da postojeća sredstva neće biti dovoljna. Da bi izbegla dodatno zaostajanje, Srbija mora da uspostavi modele koje koriste razvijene evropske države, poput povoljnih kredita, nacionalnih programa podrške, inovacionih fondova i bespovratnih sredstava za industriju. Takvi programi ne bi samo doprineli smanjenju emisija, već bi ojačali domaću privredu, podstakli inovacije i otvorili nova radna mesta.