Novo zasedanje Skupštine Srbije počinje danas, a pred poslanicima se nalazi 58 tačaka dnevnog reda, među kojima su budžet za 2026. godinu, set poreskih propisa i zakoni iz oblasti energetike. Među važnim tačkama je i Predlog izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, koji se menja po peti put od 2009. godine. Na novu izmenu uticala je dosadašnja praksa, koja je ukazala na pravne praznine, nedoslednosti i neusklađenosti sa evropskim propisima koje je sada potrebno otkloniti.

Kako navodi Ministarstvo zaštite životne sredine, koje je podnosilac predloga, izmene zakona su planirane i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period 2022–2025, prema kojem je upravo poslednji kvartal 2025. predviđen za donošenje ovih izmena.
Stručnjaci ističu da će novi propisi doneti nekoliko važnih novina. Najpre se uvode detaljnije i jasnije definicije, među kojima su pojmovi poput „otpad od hrane“ i „regeneracija otpadnih ulja“.
Takođe, po prvi put se precizno propisuje proširena odgovornost proizvođača, što znači da će kompanije imati veću obavezu upravljanja otpadom koji nastaje od njihovih proizvoda. Predlog donosi i jasnija pravila za sakupljače otpada, uređuje posebne tokove otpada i proširuje ovlašćenja inspektora, kako bi nadzor bio delotvorniji.

Poseban deo izmena odnosi se na rad deponija, koje će ubuduće biti pod strožim nadzorom. Operateri će morati da obezbede stalni monitoring, prate sve uticaje na životnu sredinu i redovno izveštavaju nadležne organe o eventualnim nepravilnostima.

Nova rešenja zasnivaju se na pet ključnih principa. Prvi je izbor ekološki najpovoljnije opcije, koji podrazumeva da se za svaku vrstu otpada primeni rešenje koje najmanje šteti prirodi, uz ekonomski prihvatljive troškove. Slede načela samodovoljnosti i blizine, koja podstiču razvoj regionalnih kapaciteta kako bi se otpad obrađivao što bliže mestu gde nastaje. Važno je i načelo hijerarhije upravljanja otpadom — od prevencije, ponovne upotrebe i reciklaže, do energetskog iskorišćenja i konačnog odlaganja. Tu su i načela odgovornosti proizvođača, ali i „zagađivač plaća“, prema kojem se troškovi tretmana otpada moraju uračunati u cenu proizvoda.

Među novinama se izdvajaju i nove kategorije, poput „otpada od hrane“ i „regeneracije otpadnih ulja“, kao i jasnije propisivanje uslova za korišćenje otpada kao goriva u proizvodnji energije i vremenski ograničen uvoz takvog materijala.

Stručnjaci ocenjuju da Predlog novog Zakona o upravljanju otpadom predstavlja dobru osnovu za ispravku dosadašnjih propusta. Profesorka Rudarsko-geološkog fakulteta Dragana Nišić za „Blic Biznis“ navodi da predložene izmene donose značajne pomake i da predstavljaju ozbiljan korak ka modernizaciji sistema upravljanja otpadom u Srbiji i njegovom usklađivanju sa standardima EU.

Ono što zaslužuje posebnu pažnju, to je uvođenje novih kategorija, “otpada od hrane” i “regeneracija otpadnih ulja”, ali i deefinisanja pravila u korišćenju otpada kao goriva u proizvodnji energije i vremenski ograničenog uvoza. Stručnjaci navode da Predlog novog Zakona o upravljanju otpadom je dobra osnova da se otklone nedostaci u prethodnim dokumentima. Tako profesorka Rudarsko-geološkog fakulteta Dragana Nišić za "Blic Biznis" kaže da ove izmene i dopune Zakona donose nekoliko važnih iskoraka i može se reći da predstavlja značajnu inicijativu da se sistem upravljanja otpadom u Srbiji modernizuje i približi evropskim pravilima.

- U predlogu se daje veći značaj hijerarhiji upravljanja otpadom nego što je to bio slučaj u ranijim verzijama zakona — od prevencije, preko ponovne upotrebe i reciklaže, do energetske upotrebe i odlaganja kao krajnje mere — i ona je sada postavljena kao obavezan okvir pri donošenju odluka u sistemu. Takođe, nacrt uvodi detaljnije evidencije, digitalne registre i proširenu odgovornost proizvođača, kao i jasnije uređene tokove kao što su tekstilni otpad i otpad od hrane, što bi moglo doneti više reda u oblastima koje su godinama bile zapostavljene. Sa druge strane, određene odredbe zahtevaju dodatna pojašnjenja i pažljivu primenu- kaže profesorka i dodaje:

- Posebno mislim na mogućnost uvoza određenih vrsta otpada radi energetske upotrebe. Takva rešenja postoje u pojedinim zemljama EU, ali funkcionišu samo kada postoji visoki nivo kontrole, jasni kriterijumi i potpuno razvijeni sistemi nadzora. Kod nas će biti izuzetno važno da se precizno odredi o kojim vrstama otpada je reč, pod kojim uslovima i uz koje mere zaštite, kako bi se izbegli potencijalni rizici po životnu sredinu ili mogućnosti zloupotrebe.

Za nju je opravdano je otvoriti i pitanje dugoročne održivosti oslanjanja na uvoz otpada kao izvora energije.

-Imajući u vidu da domaći sistem selekcije i reciklaže i dalje nije dovoljno razvijen, čini se logičnijim da se pre svega unapredi primarna selekcija kod nas i da se domaći otpad pretvori u kvalitetnu sirovinu za energetsku upotrebu. Time bi se jačao sopstveni sistem, smanjila zavisnost od spoljnog tržišta i istovremeno unapredilo celokupno upravljanje otpadom. Važno je naglasiti i da primena zakona u velikoj meri zavisi od kapaciteta lokalnih samouprava, inspekcija i infrastrukture. Nacrt postavlja visoke standarde, ali će stvarni efekti zavisiti od toga da li će se obezbediti adekvatni resursi i kadrovi za njihovo sprovođenje- objašnjava za “Blic Biznis” profesorka Nišić.

Ministarstvo zaštite životne sredine ovu odredbu o privremenom uvozu neopasnog otpada za energetsku upotrebu pravda evropskom praksom — u oko 500 postrojenja širom EU takav otpad se termički obrađuje — ali i potencijalnim uštedama i jačanjem konkurentnosti.

- Prema podacima Evrostata, količine goriva dobijenog iz otpada koje su izvezene unutar evropskih zemalja u poslednjih pet godina kretale su se od 4 do 6 miliona tona godišnje. Nemačka najviše koristi goriva dobijenog iz otpada, pri čemu je najveći korisnik cementare, sa stopom zamene fosilnih goriva alternativnim od preko 70%. Godišnja potrošnja alternativnih goriva u u njima je između 3,5 i 4 miliona tona. Pošto potrošnja prevazilazi proizvodnju, Nemačka uvozi ovo gorivo , pre svega iz Velike Britanije i Italije- navodi se u obrazloženju.

Drugi argument odnosi se na pozitivne finansijske efekte, ali i na mogućnost smanjenja emisija štetnih gasova.

- Nedostatak ovog goriva na domaćem tržištu, omogućavanjem njegovog uvoza obezbedile bi se potrebne količine za postojeće kapacitete, koji obuhvataju tri cementare i jedno postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada, koje imaju ukupan instalirani kapacitet za energetsko iskorišćenje oko 500.000 t goriva iz otpada godišnje.Upotrebom jedne tone goriva dobijenog iz otpada uštedi se ukupno 90 evra. Uštede proističu iz njegove niže cene, ali i manjim troškovima po osnovu taksi za emisije CO₂ čime se povećava konkurentnost. Time se troškovi po osnovu CO₂ taksi umanjuju – za postojeće kapacitete oko 100 miliona evra godišnje. Ovo gorivo omogućava dugoročnu energetsku sigurnost, stabilnu profitabilnost i otvara prostor za nove investicije vredne oko 500 miliona evra, uz dodatnu perspektivu rešavanja problema sa domaćim otpadom i jačanja cirkularne ekonomije-stoji u obrazloženju.

O ovim, ali i ostalim predloženim rešenjima, konačnu reč daće poslanici Skupštine Srbije, koji bi nakon rasprave u narednim danima trebalo da odluče o njihovom usvajanju.