Plastika se nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, deca su pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje, a sve što pojedemo ima određenu količinu plastike ili plastičnih aditiva u sebi, rekla je fizički hemičar Svetlana Stanišić.

-

prolazi krvno-moždanu barijeru i akumulira se u . To se videlo kroz razne nalaze sa obdukcija i danas nema tkiva u organizmu gde se komadići te plastike ne nalaze. Ono što je problem je što telo reaguje na plastiku kao na strano telo i ta plastika kontinuirano emituje razne materije koje se nalaze u njenom sastavu, aditive, koje utiču na hormonski balans, tako da ona može biti medijum za unos raznih drugih zagađujućih materija - rekla je Stanišićeva za Tanjug.

Ona je dodala da je tehnologija napredovala i omogućila da se istraži sadržaj pojma mikro i nano plastike.

- Danas znamo da su komadići akumulirani u različitim tkivima, što utiče na imunski sistem. Naše ćelije ne mogu da se reše komadića mikro i nano plastike kao što izlaze na kraj sa drugim stranim telima i to može skratiti njihov vek i, na taj način, preko imuniteta, može uticati na pojavu svih bolesti - rekla je ona.

Stanišićeva je objasnila da kada čovek pojede plastiku, jedan odsto prolazi kroz creva i dospe do jetre.

- Jedan deo se eliminiše, a drugi kruži kroz krvotok. Komadići su sitniji od kapilara i mogu da dospeju do najudaljenijih tkiva. Unos plastike korelira sa korišćenjem brze hrane i hrane koja je pakovana u plastičnu ambalažu. Ne možete odvojiti šta je uzrok, a šta posledica, jer sve to sinergijski utiče. Mi i udišemo plastiku, ona je u česticama prašine - rekla je Stanišić.

Na pitanje kako se ljudi mogu zaštiti od plastike, ona je istakla da je, kada je u pitanju pijaća voda, moguće filtriranje koje može da utiče na uklanjanje plastike.

- Međutim, kada je reč o oralnom unosu, plastika delom potiče iz

, a takođe potiče pre svega iz vode koja je pakovana u . Znači, ne tiče se toliko vode sa česme. Osoba koja pije vodu sa česme unese par hiljada komadića mikroplastike na godišnjem nivou, a ko koristi flaširanu vodu, on može da unese i 80-90 hiljada. Znači to je značajno veći unos, a jednako toliko se unese iz hrane - istakle je Stanišićeva.

Ona je objasnila da reciklirana plastika nema isti kvalitet kao prvobitno proizvedena, da je skuplja, kao i da je reciklaža ograničena.

Prema njenim rečima, pojedine afričke i evropske zemlje zalažu se za ograničenje proizvodnje plastike, dok se, sa druge strane, zemlje poput Saudijske Arabije zalažu za njenu proizvodnju jer od toga zarađuju.

BONUS VIDEO: