Na svojoj dedovini, rukama iz kamenoloma vadi kamen, zarađuje hleb sa devet kora i poštenim radom dokazuje da iver ne pada daleko od klade.

- Ponosan što nosim ovo slavno ime i što sam potomak velikog čoveka, trudim se da budem dostojan toga i da nikad ne obrukam svoje pretke. Kada su mi davali ime bilo ih je sedam u opciji, a onda je kum crtu stavio na ovo koje danas nosim. Sada u ovom selu živi nekoliko porodica Mišića, ja sam oduvek želeo da ostanem na ovom mestu, gde sam se i rodio i u tome sam uspeo - rekao je za RINU - Živojin Mišić.

Od malih nogu bio je vredan i radan, pa je vrlo brzo počeo da zarađuje sa svojih deset prstiju. Dok su njegovi vršnjaci igrali fudbal, on je sa motikom po selu tražio majdan.

- Daleko od toga da je lako vaditi

, ali ja to volim i u tom poslu sam se pronašao. Gotovo sve radimo ručno, a kasnije ga obrađujemo. Ne može se od ovog posla obogatiti, ali se može pristojno i pošteno živeti i to je najvažnije. Skidamo ove površinske slojeve, dok ovaj dublji deo ne diramo jer je za to potrebno i miniranje. Imam nekoliko radnika kad je sezona, oni su mi i prijetlji i kolege. Kad radite u takvom okruženju ništa vam ne pada teško - priča ovaj mladić.

O ovom Živojinu Mišiću sve komšije imaju samo reči hvale. Kažu da se ovakav mladić ne rađa dva puta i takođe potvrđuju da je dostojan potomak svog dede.

- Nikad se nisam pokojao što sam ostao na porodičnom

. Nigde mi neće biti lepše ni bolje, nego ovde. U planu je i proširivanje proizvodnje, da još više razradim ovaj posao sa kamenom ako budem mogao - kaže Živojin.

bio je srpski i jugoslovenski vojvoda. Na samom početku svoje četrdesetogodišnje službe, bio je učesnik srpsko-turskih ratova, kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. Pred samo izbijanje Prvog svetskog rata postavljen je za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande, a tokom Kolubarske bitke, generalu Mišiću je predata komanda nad Prvom armijom, koja je tada bila u vrlo teškoj situaciji.

Najviše zahvaljujući njegovim ličnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Mišić je insistirao na dubljem povlačenju, skraćenju fronta cele srpske vojske, kojim bi se ostalim armijama dalo vremena za odmor, popunu zaliha i snabdevanje. To njegovo kockanje se isplatilo pošto je austrougarska vojska previše raširila svoje linije, pa je teško poražena u potonjem srpskom kontranapadu.

Za zasluge i izvojevanu pobedu, Mišić je 4. decembra 1914. godine unapređen u čin vojvode (feldmaršala).

Od strane engleskog kralja Džordža V nagrađen je titulom engleskog viteza bakalaureja. Kao najznamenitiji vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije, od svog naroda smatran je za legendu.

BONUS VIDEO: