Podgorica bi uskoro mogla da se pridruži Beogradu kao drugi grad na Zapadnom Balkanu koji će iskoristiti komunalni otpad za proizvodnju električne energije. Javna komunalna služba "Deponija" u Podgorici planira izgradnju energane na otpad, prateći ambiciozne planove usklađene sa direktivama EU koje promovišu održivo upravljanje otpadom.

Ovaj projekat postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada bi istovremeno rešio dugoročne izazove deponovanja otpada i doprineo energetskoj sigurnosti regiona.

Spalionica kao dugoročno rešenje za regionalni otpad

Budući da podgorička deponija prima otpad ne samo iz glavnog grada, već i iz Cetinja, Danilovgrada, Plužina, Šavnika, Tuza, Zete, a odnedavno i Nikšića, postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada bi ponudilo dugoročno rešenje za gomilanje hiljada tona otpada.

Izveštaj o sprovođenju Državnog plana upravljanja otpadom u Crnoj Gori za 2023. godinu beleži da su komunalna preduzeća sakupila 339.087 tona otpada. U "Deponiju" se svakodnevno dopremi oko 250 tona. Plan izgradnje spalionice, u kojoj bi se insineracijom dobijala električna energija, usklađen je i sa crnogorskim ciljem da se do 2030. reciklira polovina sakupljenog otpada, što je obaveza iz EU direktive.

Ministarstvo energetike Crne Gore podržalo je projekat, naglašavajući da, iako Podgorica troši oko 100 MW električne energije, spalionica snage 15 MW može da pokrije 15% ukupne potrošnje građana Podgorice.

Direktor preduzeća "Deponija Podgorica" Aleksandar Božović izjavio je za RTCG da bi radovi na spalionici mogli da počnu već sledeće godine. Istakao je da će projekat rešiti ključne probleme sa deponovanjem i znatno unaprediti energetsku stabilnost glavnog grada Crne Gore.

Energija za domaćinstva i javni prevoz

Izgradnjom spalionice, Podgorica bi adresirala dva esencijalna izazova savremenog urbanog života: problem prekomernih deponija i energetski deficit. U kontekstu globalne energetske krize, ovakva postrojenja su od ključne važnosti za smanjenje oslanjanja na fosilna goriva, jer koriste obnovljive resurse i istovremeno štite životnu sredinu.

Iako se studija izvodljivosti još uvek čeka, Aleksandar Božović je naglasio da već postoje konkretni planovi za upotrebu proizvedene energije.

-Nije samo benefit što ćemo mi imati struju za sebe, već ta električna energija je ekvivalent za 400 domaćinstava. U skladu sa CEDIS-om i CGS-om, ostaje da se vidi da li ćemo dobijenu energiju distribuirati na tržište preko distributivne mreže, za potrebe glavnog grada, da li će se nabaviti električni autobusi i oni će se puniti kod nas - rekao je Božović za RTCG.
 

Ekološki i finansijski isplativa perspektiva

Koncept "otpad kao resurs" promoviše ideju da se materijali koji bi inače završili na deponiji mogu transformisati u nove, korisne proizvode ili energiju. Ovo je temelj održivog upravljanja resursima, jer smanjuje potrebu za eksploatacijom novih sirovina.

Spalionica izgrađena po strogim evropskim standardima značajno bi umanjila potrebu za deponovanjem otpada, čime bi se redukovala emisija štetnih gasova kao što je metan, koji je znatno opasniji od ugljen-dioksida. Postrojenje bi radilo po najvišim ekološkim zahtevima, osiguravajući da emisije čestica i gasova budu daleko ispod propisanih zakonskih ograničenja EU.

Ekolog Vuk Iković ističe da je ekonomija ključno pitanje u vezi sa otpadom i električnom energijom.

-Što više otpada ponovo upotrebimo, odnosno recikliramo, to ćemo imati manju potrebu za postrojenjima u kojima dobijamo električnu energiju iz otpada. Primarno pitanje otpada i električne energije je ekonomsko pitanje, a rešenja su tehnološki razrađena kroz modele zelene ekonomije. Da li će ona biti primenjena zavisi primarno od političke volje - kazao je ekolog Vuk Iković, a prenosi RTCG.

Iako je cena izgradnje postrojenja visoka, procenjena na oko 150 miliona evra, dugoročni benefiti su veći od uloženog novca.

-Govoreći o aspektu ekologije, spalionica je način da se možemo osloboditi otpada, proizvoditi energiju, posebno imajući na umu strože evropske zahteve u smislu kako tretirati taj otpad, kako ga deponovati, na ovaj način otpad trajno uništavate. Zaista mislim da je to jedna dobitna kombinacija - kazao je ministar energetike Crne Gore, Saša Mujović.

Evropsko iskustvo i praksa

Evropska unija je još krajem 20. veka postavila stroge standarde za upravljanje otpadom. Direktiva o otpadu iz 2008. godine definisala je hijerarhiju otpada, koja uključuje prevenciju, ponovnu upotrebu, deponovanje i spaljivanje otpada iz kog se dobija energija, a koji se ne može reciklirati.

Upotreba otpada kao resursa u energanama za proizvodnju struje i grejanja jedan je od najvažnijih aspekata modernog evropskog upravljanja otpadom. Tehnološke inovacije omogućile su termičku obradu otpada, uz primenu naprednih sistema za filtraciju i smanjenje štetnih emisija.

Zemlje kao što su Danska, Švedska, Nemačka i Austrija koriste visoko efikasne tehnologije za pretvaranje otpada u toplotnu i električnu energiju. Prema podacima, 2018. godine 497 postrojenja u EU proizvelo je $41.000$ gigavat-sati (GWh) električne energije i $96.000$ GWh toplotne energije, što je dovoljno za snabdevanje miliona potrošača.