Dovoljno je reći da je 1905. za samo tri meseca zabeleženo preko 800

iz hira, dok je procenat silovanih Srpkinja i spaljenih kuća bio dvocifren.

Tada u Staru Srbiju dolazi

i uz podršku drugih budućih članova Crne Ruke započinje odbranu srpskog stanovništva.

Nameće nezapamćenu disciplinu i formira

širom Makedonije i Kosmeta. Otpor nad okupatorom postaje sve jači, a Voja postaje njihov strah i trepet. Stanislav Krakov ove momente opisuje sledećim rečima: „Neobuzdan, nezadržan, smeo, nepoznavajući strah i prepreke, Tankosić je širio oko sebe Plamen Četništva.“

Ostaje upamćeno da je njegovim dolaskom, posle samo jedne naredbe, enormno smanjeno zlostavljanje srpskih žena. Voja je tada naredio da će svaka muška glava iz kuće u kojoj se sazna da je neka Srpkinja maltretirana biti surovo kažnjena javnim batinama ukoliko taj muškarac ne bude branio svoju majku, ženu ili ćerku.

Nakon uspostavljanja ove naredbe, koja brzo prelazi u muški kodeks svake srpske kuće, gotovo da se više nije pojavio slučaj zlostavljene srpske žene na ovom području.

Voja Tankosić ubrzo učestvuje u oslobađanju desetina gradova širom

i Makedonije, a njegova pojava postaje uzor tadašnjim generacijama.

Bonus video:

Alo/Принцип