Sednici su prisustvovali pripadnici sindikata, poslodavci i članovi Vlade Srbije, kao i premijer u ostavci Miloš Vučević.

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije predstavlja telo za tripartitni dijalog između Vlade, poslodavaca i sindikata, sa ciljem razmatranja ekonomskih i socijalnih pitanja od zajedničkog interesa.

Nakon sednice se obratio Miloš Vučević.

- Bilo je puno tačaka na dnevnom redu. Napravili smo jedan kratak, ali i sadržajan rezime u pogledu onih stvari koje smo radili u prethodna dva meseca, pre svega u oblasti prosvete, jer je tu došlo do ozbiljnog napretka u socijalno-ekonomskom dijalogu sa reprezentativnim sindikatima. Potpisali smo novi poseban kolektivni ugovor i pre isteka važećeg postigli sporazum o implementaciji ranije dogovorenih mera između vlade i sindikata u prosveti. Sada smo već veoma blizu onog zajedničkog cilja koji smo definisali u smislu materijalno-ekonomskog položaja zaposlenih u prosveti, kao i sveukupnog položaja zaposlenih u prosveti.

- Napravili smo ozbiljan napredak u razgovorima sa zaposlenima u socijalnoj zaštiti, posle dugo vremena otvorili pitanje zaposlenih u kulturi – koeficijenata i njihovih primanja, zarada zaposlenih u oblasti kulture. Istovremeno smo razgovarali sa sindikatima u Pošti, Elektroprivredi Srbije, Elektrodistribuciji – znači, na različitim poljima smo bili aktivni u tom dijalogu, u tim razgovorima, i zahvalan sam svima koji su pokazali da su konstruktivna strana.

- Kao predsednik Vlade ukazao sam na jednu pojavu koja je problematična, a to je da neko, nakon postignutog sporazuma i zaista dobrih rezultata reprezentativnih sindikata u razgovorima sa poslodavcima i državom, pokušava to da poništi i da sindikalne predstavnike predstavi kao nekoga ko je nelegitiman i ko radi suprotno interesima zaposlenih. Naprotiv, ako oni donose fantastične rezultate – veća primanja, veće zarade, bolje koeficijente, rešavanje pitanja bolovanja, regresa, svih onih bonusa koji mogu da se definišu kroz kolektivne ugovore – neko pokušava da delegitimiše sindikate i da poništi sve ono što se postiže kroz socijalno-ekonomski dijalog, a to se ovde čini isključivo iz političkih razloga.

- Najeklatantniji primer je prosveta, gde su četiri reprezentativna sindikata postigla fantastičan rezultat za zaposlene u prosveti. Ni sami nisu znali da će kroz dijalog ostvariti sve to što su ostvarili, a danas imate pokušaje da neke škole, suprotno zakonu, ne rade ili da neko predstavnike sindikata proglašava izdajnicima ili ih na neki drugi način diskredituje, iako su postigli rezultate kakve prosveta nije ni sanjala da može ostvariti.

- To je izazov sa kojim se suočavamo u sveopštoj klimi politizacije svega što nam se dešava, i protiv toga moramo imati odgovor. Nastavićemo da vodimo dijalog, da razgovaramo sa sve tri strane u Socijalno-ekonomskom savetu – sindikatima, zaposlenima, poslodavcima i državom – i verujem da ćemo očuvati ekonomsku i socijalnu stabilnost države.

- Ono što svi građani Srbije moraju da znaju – bez obzira na to da li su studenti, zaposleni ili penzioneri – jeste da nas svaki dan nerada, svaki dan blokada, svaki dan nekih štrajkova (posebno obraćam pažnju na štrajkove koji nisu organizovani u skladu sa zakonom), svaki dan pozivanja na sukobe i zaustavljanja saobraćaja ekonomski košta mnogo. Suočavamo se sa jednim od najtežih januara i najlošijih januara u poslednjih ne znam koliko godina kada je reč o ekonomskim rezultatima.

- Svaki sat, svaki dan blokade i zaustavljanje života u Srbiji nas ekonomski košta. To nije pitanje neke političke stranke, koalicije, mandata, popularnosti, to je pitanje života građana Srbije. Verujem i siguran sam da su penzioneri svesni toga. Sve ovo ostavlja negativne posledice po našu državu.