ALO! INTERVJU MINISTAR MILAN KRKOBABIĆ: Srbijo, selo nas nikada neće izdati

U razgovoru za Alo! ministar Krkobabić je otvorio dušu, govoreći o trenucima radosti, brige i svemu što je doživeo špartajući Srbijom uzduž i popreko.

Obišli ste gotovo celu Srbiju. Koja vam je poseta nekom selu ostala najupečatljivija i zašto?

- Od 2016. godine i akcije „52 pošte za 52 nedelje“ u selima Srbije, do nedavne posete postojbini proroka Tarabića, utisci su raznovrsni i izuzetno upečatljivi. U Topolnici, u planinama iznad Majdanpeka, video sam ogromnu snagu, samoinicijativu i solidarnost meštana, koji, kako sami kažu, sade bandere - stubove za struju. U Kremnima, na Miholjskim susretima sela 2021, čuo sam da su se okupili posle čitavih 12 godina. Družili se i takmičili, igrali i pevali.

Već nekoliko godina vodite veliku bitku za spas srpskog sela. Koji je bio najradosniji trenutak, šta je po vama najveći uspeh? A da li je nekad bilo situacija u kojima ste sebi rekli ova borba je izgubljena, nećemo uspeti?

- Da sam i jednom pomislio da je ta borba izgubljena i da nećemo uspeti, ne bih se ni upuštao u tako ozbiljnu i odgovornu misiju preporoda sela. Mnogima je to izgledalo kao nemoguća misija. Kod ljudi se probudila nada da mogu bolje da žive i da ih država nije zaboravila. Ta njihova nada i poverenje su izvor mog umerenog zadovoljstva, jer treba još mnogo toga uraditi.

U raznim selima 651 napuštena kuća sada ima nekog ko u njoj živi zahvaljujući projektu vašeg ministarstva. Upoznali ste mnoge od bračnih parova i pojedinaca kojima su te kuće kupljene. Ko je na vas ostavio najjači utisak?

- Vojvođansko selo i ganuti deda... Uhvati me za ruku i kaže: „Da ne bi ove kuće, i unuk i snajka otišli bi u Slovačku! Ovako, ostaju sa nama. Učinili ste pravu stvar.“ Raduje me što su kuće dobile i porodice sa troje, četvoro, petoro dece, a nedavno se javila i jedna porodica sa 13 duša, od čega je 11 dece.

Šta vam kaže narod kada obilazite sela? Na šta se najviše žale? Šta im smeta? Kakve ideje i predloge iznose?

- Putujem i ne pokušavam da pametujem. Slušam ih. Ljudi imaju svoju muku. I naravno da je za njih ona najveća. Negde nedostaju posao i sigurne zarade, a negde je to nedostatak puta, pijaće vode, stabilnog napona struje, internet veze, doma kulture koji ne radi decenijama, nema lekara, zubara... Spisak je dug. Ali se slažemo oko jednog: prvi put je država spremna da ih čuje i rešena da menja stvari nabolje.

 

Alo

Predsednik Vučić je pohvalio vaš rad, koji je, kako je naveo, za dobrobit građana Srbije. Bliže se izbori, vaš PUPS je koalicioni partner SNS. Kako ocenjujete dosadašnju saradnju sa naprednjacima, a kako vašu ličnu kao ministra s predsednikom Vučićem?

- I partijska i lična saradnja nije deklarativna - kroz saopštenja. Ona je zasnovana na uzajamnom dugogodišnjem poverenju i međusobnom uvažavanju. Osećam potrebu da sada u ovoj uzavreloj međunarodnoj situaciji, istaknem da članovi i simpatizeri PUPS daju punu podršku predsedniku Vučiću u njegovim veoma uspešnim državničkim naporima da obezbedi sigurnost Republike Srbije i prosperitet svih njenih građana. 

 Kakav izbor ishoda očekujete?

- Bitna je volja građana! Putujem, gledam i slušam, ljudi najviše cene konkretna dela. A Vučić i naša zajednička lista ih očigledno imaju. 

 Vaša poruka penzionerima, šta da očekuju do kraja godine, u sledećoj godini...

- Uz onih deset Božjih, dodali smo 11. penzionersku zapovest. A to je tri P. To znači - penzije prate plate. A nju je podržao i predsednik Vučić. Da pojasnimo: penzija učitelja, lekara i vojnika treba da se usklađuje, odnosno da raste onoliko koliko se povećavaju primanja njihovih radnoaktivnih kolega. A poruka građanima Srbije glasi: Verujte mi - selo nas nikada neće izdati!