Hrvat Broz i njegovi mladi komunisti vršili su svakodnevna streljanja bez suđenja na brojnim lokacijama na periferiji i u centru Beograda.

Svi gradovi, varoši i sela preživeli su isti teror. Broj tada pobijenih u Srbiji po najnižim procenama iznosi 60.000 osoba - van borbenih dejstava.

Obojena revolucija u Srbiji, finansirana, koordinisana i vođena iz globalističkih centara moći u Briselu, Londonu i Berlinu, i uz maksimalnu podršku zapadnih tajnih službi, izbacila je na površinu najgori antisrpski šljam.

Uz blokadere, anarhističke plenumaše, drugosrbijance i građanske skorojeviće, na političku scenu Srbije istrčali su i svi oni kojima je ideologija titoizam. Pristalice „jugoslavenstva“ i lažnog bratstva i jedinstva.

Zagrebite po njihovim biografijama i videćete da većina srpske akademske, kulturne i medijske kvazielite ima titoističke korene.

Da su potomci onog srpskog komunističkog izroda koji je, pod izgovorom antifašizma, pobio i uništio srpsku elitu i građansku klasu.

Potomci onih koji su pokrivali hrvatski genocid za vreme NDH i omogućili da nacistička Hrvatska, presvučena u komunistički šinjel, posle 1945. dobije nove teritorije, a pobednička Srbija se izdeli i dobije dve pokrajine.

Potomci kumrovačkih đaka koji su jahali srpske sveštenike, zatvarali srpske crkve i zabranjivali srpske verske i nacionalne praznike.

Titoista je režiser Goran Marković koji je rastao u vili na Dedinji, otac glumac bio je deklarisani antisrbin, dok je majka Olivera Marković imala zapažene emotivne uloge u okupiranom Beogradu za vreme vlasti fašista.

Titoisti su i epidemiolog Zoran Radovanović, novinar Slobodan Stupar, profesorka Ivanka Popović, političar Nenad Čanak, nasilnik Jovo Bakić i mnogi drugi.

Svi oni žele ponovo da uzjašu Srbiju. Da Srbija prizna tzv. Kosovo, da se odrekne Republike Srpske i da prekine saradnju i bliske odnose sa Rusijom i Kinom.

Svi oni žele da se uspostavi marionetska vlast u Beogradu koja će raditi po komandama zapadnih ambasada.

Trn u njihovom oku je Vučićeva borba za rešavanje srpskog nacionalnog pitanja, koje je za zapadne sile uvek bilo sporno.

Vučićevo insistiranje na jedinstvu srpskog naroda u Srbiji i susednim državama i odbrani srpske tradicije i srpskog identeta. Vučićevo ponosito obeležavanje srpskih pobeda i srpskih tragedija i borba za ekonomski i ciivilizacijski napredak Srba.

Među njima je i antisrpskinja Nataša Kandić koja je tokom čitave svoje karijere aktivistkinje za „ljudska prava“ zauzimala ekstremno antisrpske stavove. Već 2008. je govorila da EU treba da primi u članstvo Srbiju samo posle priznanja državnosti tzv.Kosovu.

Bila je prisutna kao počasni gost u parlamentu u Prištini onog dana kada su proglašavali tzv. nezavisnost. Za događaje Račku koje je režirala CIA kao neposredni okidač za NATO agresiju, krivila je Srbiju.

Pre dve godine je rekla da su Srbi krivi za NATO bombardovanje, a da kosovska zločinačka OVK nije teroristička organizacija.

Najgnusnije je napala bivšeg češkog predsednika Miloša Zemana u maju 2021, koji se Srbiji izvinio za bombardovanje SRJ, i molio za oproštaj da bi rešio „svoju višegodišnju traumu“.

Ošamarila je sedamdesetgodišnjeg Srbina sa KiM koji ju je, tražeći istinu o svom nestalom sinu, zamolio da mu se predstavi.

Titoistički refleks potomkinje antisrpskog komunjarskog ološa koji bi sve Srbe smestio na Goli otok.

Zločinačka „Oluja“ genocidnih Hrvata za nju je „operacija“ za koju je, naravno, kriva Srbija. A za one koji u tuzi obeležavaju ovo najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata kaže da „slave politiku devedesetih“.

Kandićeva, zajedno sa ženama u crnom, traži jasno priznanje da su Srbi genocidan narod. U maju 2024. piše da će biti „druge vlasti u Srbiji koja će se stideti ove, zbog nepriznavanja genocida u Srebrenici“.

U intervjuu na TV Sarajevo ovaj titoistički ološ ističe da joj Srbi iz Republike Srpske smetaju u Beogradu, svrstavajući ih u kriminalce.

Svojim staračkim rukama udavila bi u trenu jednog izuzetnog mladića, Miloša Pavlovića, samo kad bi mogla. Miloša, koji ima prosek 10,00 na Medicinskom fakultetu i koga naziva „vođom ćacilenda iz Doboja“.

Dok je 2021. davala intervju za jednu televiziju, prišla joj je žena izjavivši da je otac Kandićeve, Pavle Kandić, kao „major OZNE 1944. bacao srpske dečake u bunare“.

Žena je poručila da je „razgovarala sa svedocima u Topoli, tužite me ako to nije tačno“.

Kandićeva je nikad nije tužila. Ne možeš da tužiš nekoga ko govori istinu. A iver ne pada daleko od klade.

je prva podržala rektora Đokića na neformalnoj listi nekakvih neformalnih plenumaša. Kaže Kandićeva da je on „političar i ličnost koju smo čekali i dočekali“. Valjda zato što bi Đokić priznao tzv. Kosovo, da su Srbi genocidan narod i izvinio se Hrvatima i za Jasenovac i za „Oluju“.

P.S. Aleksandar Vučić: “Važno je da Srbija i Srbi sačuvaju svoju slobodu, slobodarski duh, i da im niko iz inostranstva ne donosi odluke“.

Kolumna Dragutina Matanovića 

BONUS VIDEO