Na pompezno najavljivanoj konferenciji za medije govorila je o navodnim vezama državnog vrha sa organizovanim kriminalom, pozivajući se na istragu francuske policije i zaplenu kokaina na Tahitiju. Međutim, ključni „dokaz“ koji je predstavila, fotografija navodno povezana sa zaplenjenom drogom ubrzo je demantovan.

Tepićeva je tvrdila da se na zaplenjenim paketima droge nalazi fotografija predsednika Srbije, što bi, po njenim rečima, upućivalo na njegovu povezanost sa narko-miljeom. Fotografija koju je prikazala, međutim, ne prikazuje Aleksandra Vučića, već kolumbijskog predsednika Gustava Petra, što se lako može utvrditi jednostavnim digitalnim alatima za proveru slika.

Bez konkretnih dokaza, uz velike tvrdnje

Tepić je tvrdila da francuske službe već četiri godine poseduju dokaze koje, navodno, krije domaće tužilaštvo. Takođe je pomenula i navodnu umešanost Vučićevog brata, Andreja Vučića.

Ipak, ni za jednu od tih tvrdnji nije predočen nijedan konkretan dokaz, a zvanične institucije su ih u međuvremenu oštro demantovale.

MUP Srbije: Sve tvrdnje su neistinite

Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se saopštenjem u kojem navode da su izjave Marinike Tepić u potpunosti netačne.

U saopštenju MUP-a piše da francuska policija i tužilaštvo nikada nisu dostavili dokaze o vezi državnog vrha sa organizovanim kriminalom, te da zaplena droge na Tahitiju iz 2022. godine nije povezana sa takozvanim „Skaj“ prepisivanjima, jer je ta aplikacija ugašena još 2021. godine.

- Ni u jednom materijalu dobijenom sa Skaj platforme ne postoji pomenuta zaplena - stoji u saopštenju MUP-a.

Poznat politički model

Analitičari ukazuju da se i ova konferencija uklapa u već poznat obrazac delovanja dela opozicije – najpre se na javnom događaju iznese teška optužba bez dokaza, potom određeni mediji plasiraju informaciju bez provere, a zatim se ista širi društvenim mrežama uz podršku influensera i aktivista.

Rezultat je dodatna polarizacija društva i usmeravanje javnosti ka narativima koji destabilizuju političku scenu. U ovom slučaju, osim unutrašnjih posledica, u pitanje je doveden i međunarodni imidž Srbije, jer su u celu priču uključene strane institucije, uključujući francusku policiju i diplomate.

Etika i odgovornost pod znakom pitanja

Posebno zabrinjava činjenica da su pojedini mediji u Srbiji i regionu bez ikakve provere preneli ove tvrdnje, ignorišući osnovna načela novinarske etike. To dodatno doprinosi širenju dezinformacija i konfuzije u javnosti.

U svetlu svega navedenog, ostaje otvoreno pitanje: gde je granica političke borbe i da li su ovakvi nastupi zaista doprinos demokratskom dijalogu ili samo produbljuju krizu poverenja među građanima?