Gostujući u našoj emisiji „U ringu“ profesor Vuletić kaže da nezavisno od ishoda, postoji Univerzitet koji je važniji, veći od svih nas.

- Mi samo mali kamenčići koji na ovaj ili onaj način pokušavamo da učinimo dostojnim, da ga učinimo i da ga ostavimo budućim generacijama u boljem stanju. Bojim se da ova naša generacija u tome nije uspela, da ga ostavljamo budućim generacijama u lošijem stanju ’ mišlejna je profesor Vuletić.
- Plašim se da smo sada došli u situaciju da ono što smo svi očekivali da bi moglo da bude prevaziđeno dijalogom, da to sada već više nije na dnevnom redu, te su šanse propuštene. Nadam se da nećemo ući u onu situaciju u kojoj će nekog od takmaca u ringu biti nokautiran. Nadam se da će ovaj meč biti završen na poene – kaže ugledni profesor Filozoskog fakuleta.
Dodaje da će kriza uve biti, da ih ima u svakom društvu:

- Važno je samo da čovek može sebe da pogleda u ogledalo i da se bori za ono u šta veruje, ali ne samo šta oseća da je ispravno. Emocije su jedno, one su važne, ali mora da koristi i iskustvo, i znanje, i razum. Znate, mnoge od ovih stvari koje se nama dešavaju, za koje mislimo da su i koje nas izvode iz takta, opisane su već davno u literaturi, oni koji malo više čitaju to znaju.
Naglašava da je važno da naviknemo da živimo sa onim akoji drugačije misle, da budemo tolerantni.

- Meni se čini da nije toliko ni problem u razlici onoga o čemu govorimo, više je možda u tom tonalitetu, više u pristupu, u načinu. Kada bismo to mogli malo da da ublažimo, mislim da bi bilo i mnogo više harmonije - savetuje Vuletić.

Profesor je naveo situacije iz saobraćaja kao primer:

- Mi ovakve guže u saobraćaju imamo tek poslednjih 10-15 godina. Da bi se saobraćajna kultura izgradila, potrebno je mnogo više vremena i života u ovakvim okolnostima. U mnogim evropskim gradovima kolone su nepregledne, pa niko ne trubi. Tamo te kolone traju već 30 i 40 godina, kod nas deset.

Ista je stvar, kaže Vuletić i sa drugim stvarima koje nam smetaju.

- Moramo budemo svesni da ne možemo uvek da utičemo na okolnosti, da je važno da sebe prilagodimo svemu tome što nas zapravo nervira – zaključuje Vuletić.