Novi dokumentarni serijal u produkciji Centra prikazuje na koji način su univerziteti u tri najveća srpska grada – Beogradu, Novom Sadu i Nišu, okupirani od strane anacionalne, drugosrbijanske elite, koja je u sprezi sa stranim centrima moći pokušala da potpuno razori srpski obrazovni sistem!

- Trojka predvođena rektorom beogradskog Univerziteta Vladanom Đokićem, profesorom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinkom Gruhonjićem i bivšom dekankom Filozofskog fakulteta u Nišu, Natalijom Jovanović, poput troglavog psa Kerbera pokušala je da potpuno blokira visoko obrazovanje u Srbiji - navodi se u najavi emisije koja se večeras emituje na TV Prva.

Gosti emisije su mnogi cenjeni srpski profesori koji su javno progovorili o tome šta se dešava na našim fakultetima.

Profesor dr Alesandar Mitić, dekan medicinskog fakulteta ističe da autonomija univerziteta odnosi se na autonomiju u obrazovnom smislu.

- Sve ostalo predstavlja zloupotrebu te automonije. I ja mislim da je u ovom slučaju (blokada) toliko zloupotrebljen fakultet, univerzitet da je to presedan u svetu. Vi ste videli kako se ljudi na Zapadu ponašaju, kako ne dozvoljavaju. Ovde se dozvolilo nešto što se nigde na svetu ne dozvoljava niti će se dozvoliti - rekao je on.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu, Dejan Matić o autonomiji kaže da ovo što sada vidimo nije autonimija, već rušenje univerziteta.

- Neki virus je došao, mislim da je došao sa Zapada i mislim da je pun novca. I odredio da najbolje ruši - rekao je Matić.

Redovni profesor FPN-a Milan Petričković kaže da se sama suština univerziteta potire i autonomijom se proglašava jedan oblik političkog delovanja na univerzitetetu. 

To je politikanstvo koje ruši autonomiju fakulteta, istakao je on.

- Kada bi se napravila jedna vrsta revizije onda bi tu bilo poprilično zanimljivih imena sa krajnjim ciljem koje se danas pokazao kao njihovim primarni zadatak, a ne bavljenje naukom - rekao je Petričković.

U emisiji se ističe da se težnja anarhoblokadera pravda "težnjom ka evropskim standardima", ali nijedan ozbiljan univerzitet nema ovakav vid samoupravljanja.

- Ovo je državna ustanova i država treba da sprovodi zakon na fakultetu, a ne da se koristi u neke svrhe kao što se do sada koristilo - ističe Mitić.

Bojan Tubić, profesor Pravnog fakulteta isitče da svaka druga delatnost aktivnost nije dozvoljena na fakultetu i predstavlja kršenje ili zloupotreba autonomije.

Autonomija univerziteta nikako ne podrazumeva politčko organizovanje, blokade. Profesori koji podžavaju blokade ne brane nauku već sopstvene interese političke i partijske. Scene u kojima se takoznavi plenumi održavaju u polupraznim amfiteatrima i u kojima se pojedini profesori slažu kako ne bi bili meta linča predstavlja najnižu tačku autonomije pretvorenu u instrument straha, ističe se. 

Da je budućnost moguće predvideti na osnovu prošlosti govori i broj partijskih knjižica bivše dekanke Filozofskog fakulteta u Nišu, Natalije Jovanović, a na kojima bi joj pozavidela i Marinika Tepić. Taj put je započet preko SPO, G17 plus, Narodnog pokreta Srbije i vodi sve do Miloša Parandilovića i pokreta Novo lice Srbije. Istog onog Parandilovića koji je nedavno veličao 21. maj 2006. odnosno izlazak srpske Sparte iz zajednice sa Srbijom, dodaje se.

Đokić je njena potpuna suptornost, akademska senka u odelu, čovek koji zna kada treba stati u stranu i da se druga Kerberova glava zapali. Dok on mirno stoji, ne talasa, ali mirno posmatra razvoj situacije.

- Ovo što se događa vodi NVO i nekoliko inostranih medija koje deluju na tlu Srbije. Pritom, ta mreža NVO je toliko jaka da je to zastrašujuće - rekao je Simeunović.

Đokić odbija svaku vrstu konkretne odgovornosti, a odluke prepušta uskom krugu saradnika. Umesto da u vreme krize bude u prvim redovima borbe za akademnsku normalnost, Đokić vreme provodi u udovnosti poznatog beogradskog hotela u blizini svoga doma odakle razamtra upute od užeg kruga svojih poverenika, navodi se u emsiji "Dosije (eks) katedra".

Profesor Mitić ističe da je prevelika pažnja data Đokiću.

- Ali smatram da je to zato što je verovatno čoveka poželeo da postane političar i da kroz univerzitete spoverede svoju politiku i da na budućim izvobrima koi će se desiti kada se dese - rekao je on.

Kako se u emisiji ističe, pored toga što Đokić ne mari za interese većinskog dela građana i studenata kojima je bespovratno uništišena akademska godina zbog blokada često isitče susrete sa zapadnim diplomatama. 

Njegove posete Briselu, gostovanje ambasadi Velike Britanije u Beogradu te intimni susreti sa članovima takozvane Međunarodne zajednice. Sve to govori da je reč o čoveku koji koristi univerzitet kao geopolitičku kapiju, ne kao hram znanja.

- Što se tiče njegovih kontakta sa Briselom i ambasadama, to je svima već sve jasno. Ja mislim da i ovi blokaderi da su oni to već shvatili. Međutim ne znam koliko je on tu glavni igrač, vreme će pokazati. Po meni on će biti jedan potrošeni igrač - rekao je profesor Mitić.

Dinko Gruhonjić postao je ne samo nastavljač već i radikalizator autonomaške misli u Srbiji. Ono što je Nenad Čanak činio za dnevno političe efekte svirajući na tamburici, Gruhonjić danas sprovodi ideoliški, dubinski i sistemski kao čovek sa planom. 

Detaljna i šokantna mreža stranih saradnika sa kojom se povezuje Dinko Gruhonjić izneta je u emisiji "Dosije (eks) katedra" koju možete pogledati na TV Prva.

BONUS VIDEO