Hrvatska, Albanija i tzv. Kosovo godinama unazad intenzivno rade na jačanju svojih vojnih kapaciteta. Sada se ove tri zemlje udružuju u jedinstvenu misiju – ubrzano naoružavanje, sa fokusom na kupovinu oružja iz Sjedinjenih Država. Trojni pakt, koji je formalno potpisan pre nešto više od pola godine, sada ulazi u fazu operacionalizacije, odnosno aktivne realizacije zajedničkog vojnog saveza. Krajem jula u Tirani je održan sastanak implementacione grupe, koju čine stručnjaci iz ministarstava odbrane Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova, kako bi se definisao plan zajedničkih nabavki oružja na operativnom nivou.

Predstavnici potpisnica pakta naglašavaju da će zajedničke nabavke smanjiti troškove, skratiti rokove isporuke, a uz podršku NATO i SAD, kako je izjavio komandant tzv. kosovskih bezbednosnih snaga Kadri Kastrati, oružje će biti i kvalitetnije.

Vojni analitičar i novinar Andrej Mlakar iz RT Balkan smatra da je među prvim ciljevima zajedničkih nabavki transport helikopteri, posebno modeli „UH-60“. Piloti Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova već su prošli obuku za ove helikoptere u SAD. Albanija i Hrvatska već poseduju po četiri „UH-60“ helikoptera, a planira se dodatnih osam po zemlji.

Mlakar dodaje da Hrvatska u pakt ulazi i zbog jačanja svoje vojne industrije – plasiranja automatskih pušaka, balističke opreme, uniformi i dronova. Suštinski cilj je ujedinjavanje tržišta za vojnu industriju Hrvatske, koja ne beleži značajniji uspeh na zapadnom tržištu.

Što se tiče tzv. Kosova, SAD su nedavno isporučile 50 lakih oklopnih vozila M1117 „Guardian“, koja se u američkoj vojsci koriste za patroliranje. Ranije je Priština dobila 150 „Hamvija“, dok je sama kupila još 50, uz desetine neborbenih terenskih vozila. Već su uplaćene prve rate za protivoklopne sisteme „Džavelin“, a planira se i nabavka dronova kamikaza. Hrvatska je takođe nedavno demonstrirala svoje dronove kamikaze na proslavama „Oluje“ u Zagrebu i Kninu, a masovna proizvodnja u fabrikama u Zagrebu i Osijeku je u toku.

Glavna meta trojnog pakta je, prema Mlakarovim rečima, Srbija, dok priče o navodnoj ruskoj pretnji predstavljaju samo izgovor za ubrzano naoružavanje.

Osim kupovine oružja, trojni pakt teži i proširenju saradnje u oblasti vojne industrije, zajedničkim vojnim vežbama, zajedničkom delovanju protiv hibridnih pretnji i unifikaciji naoružanja. Veliki broj oficira tzv. KBS već je prošao obuku u Hrvatskoj.

Vojne veze između članica pakta su već značajno razvijene. Hrvatski kontingent u KFOR-u je brojan, a hrvatski ministar Anušić najavio je da bi po potrebi mogli poslati vojsku na teritoriju KiM. Planirane zajedničke vežbe obuhvataju procedure za brzo prebacivanje trupa iz Albanije i Hrvatske na prostor KiM u slučaju potrebe.

Hrvatska je od 2015. godine od SAD dobila izviđačke helikoptere OH-58, 16 komada, kao i lakša oklopna i transportna vozila. Sa Finskom je 2019. sklopljen ugovor za proizvodnju 130 oklopnih vozila „Patria“, a od SAD je dobijeno 89 borbenih vozila pešadije „Bredli“ M2 ODS i samohodne haubice PZH 2000. Hrvatska je takođe nabavila PVO sisteme „Mistral“.

Naoružavanje tzv. Kosova intenzivno traje od 2018. godine, sa nizom nabavki oklopnih vozila i izviđačkih dronova. Planira se kupovina prenosnih PVO sistema, pametnih protivtenkovskih mina M-93 „Hornet“ i guseničara. Albanija takođe jača vojsku sa PVO sistemima kratkog dometa, protivtenkovskim raketnim sistemima i besposadnim letelicama „Bayraktar TB2“.

Priča o potencijalnom uključivanju Bugarske u pakt do sada nije potvrđena, a zvanični bugarski ministar spoljnih poslova odbacio je navode o pridruživanju.

Dok nemški bunkeri iz Drugog svetskog rata i vojnici KFOR-a nadgledaju prugu od Raške do Kosovske Mitrovice, u Tirani tri zemlje potpisuju vojni sporazum. Srbi sa severa KiM ponavljaju da trojni pakt, koji se formira tik uz granice Srbije, podseća na period kada su paktovi dovodili do prekrajanja teritorija i uništavanja Srba u regionu, donoseći teška vremena i nesigurnost.

(RT.rs)