Javnost je mogla da vidi da Stamenković nije dorastao funkciji koju obavlja, da su mu potezi tokom konferencije bili impulzivni i neprofesionalni – od skrivanja događaja od javnosti, preko pokušaja da zaobiđe bezbednosne protokole nakon dojava o bombi, do javnog čitanja poverljivih podataka iz krivične evidencije i krajnje subjektivne ocene rada prisutnih istraživačkih novinara.

Umesto stručne rasprave i pronalaženja rešenja za tužilačku nezavisnost, Druga strukovna konferencija Visokog saveta tužilaštva pretvorila se u trodnevni niz skandala, unutrašnjih obračuna i demonstraciju sve dubljeg urušavanja institucionalnog integriteta, ali pre svega u borbu odmetnutog tužilačkog sistema za sigurne glasove na predstojećim izborima za nove članove VST-a.

Predsednik Saveta Branko Stamenković, koji već duže važi za čoveka bez legitimiteta i sopstvenog kapaciteta, još jednom je pokazao da nije u stanju ni da vodi Savet, ni da kontroliše sebe. Pre nego što je konferencija zvanično počela, već je bila obeležena nizom kontroverzi – od toga da niko od novinara nije bio pozvan, osim Verana Matića, do nezakonitog pokušaja obaranja kandidature tužioca Nikole Uskokovića.

Na dan otvaranja konferencije, Ivana Pomoriški je kasnila ceo dan jer su pripadnici UKP ušli u Treće osnovno javno tužilaštvo, na čijem je čelu, jer je upravo ovo tužilaštvo bilo izvor informacija o poverljivoj istrazi. Iako je curenje informacija iz Trećeg OJT učestalo, Pomoriški se ipak pridružila bivšem šefu posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, Borisu Majlatu, kandidatu višeg tužilaštva u Šapcu za VST. Majlat je u šabačkom tužilaštvu proveo svega jedan dan, ali su šabački tužioci jednoglasno odlučili da podrže nekoga koga ne poznaju.

Ni početak konferencije nije protekao kako je Stamenković zamislio, jer su svi članovi Višeg javnog tužilaštva u Beogradu tokom njegovog izlaganja i samovoljnog tumačenja zakona demonstrativno napustili skup. Stamenković je pokušao da opravda odbijanje kandidature javnog tužioca Nikole Uskokovića za člana VST-a, tumačeći zakon na način suprotan samom aktu, što je izazvalo protest kolega i njihovo napuštanje skupa.

Drugi dan konferencije jedva je trećina bila prisutna – neki zbog bojkota Stamenkovića i pokušaja nametanja političke samovolje Zagorke Dolovac, koja se nije pojavila, a drugi su uživali u odmorima, bazenima ili ispijali pića po hotelima na Kopaoniku. Strah prisutnih od novinara bio je toliki da su za svečani koktel tražili i policijsko obezbeđenje.

Ni policijsko obezbeđenje ni gosti iz Evropske unije nisu spasili koktel od lažne dojave o bombi i evakuacije. Na početku koktela, nepoznata osoba je uputila pretnju o bombi u hotelu. Umesto da zaštiti kolege i goste, Stamenković je gotovo petnaest minuta ubeđivao policiju i upravu hotela da je dojava lažna i da „zna ko stoji iza toga“, dovodeći sve u neposrednu opasnost.

Ni poslednji dan konferencije nije prošao bez skandala – Stamenković je, mimo protokola, nakon hapšenja osobe koja je uputila lažnu pretnju, pred svim gostima čitao njenu kaznenu evidenciju, iako se radi o poverljivom podatku.

Zagorka Dolovac, svesna nesposobnosti Stamenkovića da drži stvari pod kontrolom, iako najavljena, nije se pojavila, ali je iz senke upravljala tokom događaja prisustvom svojih ljudi. Njena taktika je da po svaku cenu zadrži kontrolu nad VST-om, koji predstavlja prepreku njenom opstanku.

Pošto ucene i pritisci u tužilaštvima u Vojvodini nisu dali očekivane rezultate, Dolovac je pribegla taktici otvorene kupovine podrške – Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu omogućeno je da dovede 32 lica koja nisu bila na zvaničnom spisku, dok je Apelaciji u Kragujevcu dozvoljeno da uključi još dvoje.

Ni glavna menadžerka izborne

Hodnicima hotela „Grand“ tri dana odjekivalo je pitanje: „Da li imate kandidata? Zagorka ceni podršku“, kao šifra za traženje glasova. Prema rasporedu, Majlat je bio predviđen za Više, Jovana Dimitrović za Osnovno, a Radmila Jovanović za Apelaciju.

Konferencija je delom finansirana iz budžeta VST-a, a delom od međunarodnih partnera – OEBS-a, Svetske banke i Saveta Evrope, što dodatno kompromituje proces.

Sve se ovo dešava u senci izbora za vođenje VST-a. Umesto ravnopravne, transparentne i profesionalne trke, konferencija je pokazala institucionalni raspad i nesposobnost rukovodstva, sa vrhuncem u skandalu gde je Stamenković javno vređao novinarke i krivio lažnu dojavu za sopstvenu nesposobnost.

Kopaonik, umesto mesta stručne razmene, postao je simbol svega što je trulo u srpskom pravosuđu, a događaji sa konferencije samo potvrđuju početak institucionalnog raspada.

BONUS VIDEO