Istakla je da je otvaranje Klastera 3 sada u rukama država članica Evropske unije i da bi takva odluka bila pravedna i važan pozitivan signal za Srbiju.

Naglasila je da je usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU dostigla rekordno visok nivo, da reforme napreduju i da se očekuje razumevanje evropskih partnera za izazove kroz koje zemlja prolazi.

- Završila se praktično prva konferencija o proširenju, na temu proširenja. Kada kažem „prva“, bilo je mnogo konferencija koje su organizovali različiti tink-tenkovi i organizacije civilnog društva, ali ovo je prva koju je organizovala sama Evropska komisija, odnosno komesarka Marta Kos sa svojim timom.

- Ono što je zaista neverovatno jeste da su se na konferenciji obratili i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, da su učestvovala čak dva komesara komesarka za proširenje i komesar za odbranu  kao i zemlje kandidati za članstvo, ali i države članice Evropske unije koje su predstavljali ministri spoljnih poslova ili ministri za evropske integracije.

- To zaista govori o jednom novom momentumu u agendi proširenja Evropske unije, što mislim da sve nas treba da ohrabri. Bio je to zaista jedinstven događaj na kojem sam prisustvovala, u takvoj organizaciji i u tom formatu.

Mogućnost otvaranje Klastera 3

Na pitanje da li je moguće da Srbija otvori Klaster 3 do kraja godine, Brnabić ističe da će to zavisiti pre svega od nas, ali da Srbija daje sve od sebe. 

- Mi moramo da završimo još neke stvari. Jedna od važnih i vremenski izazovnih stvari jeste usvajanje predloga zakona o gasu. To će biti na agendi Narodne skupštine zajedno sa budžetom od 25. novembra, ali rasprava o budžetu će, rekla bih, trajati duže nego što je uobičajeno. Zbog toga možemo očekivati da se taj zakon usvoji možda 9. ili 10. decembra. To nam sužava prostor da imamo međuvladinu konferenciju 15. ili 16. decembra, kao što sam danas razgovarala sa danskom ministarkom za evropske poslove.

- Rokovi su izuzetno kratki, ali daćemo sve od sebe. Sve ostalo smo u velikoj meri završili. Ostaje naravno da nastavimo razgovore sa državama članicama koje su skeptičnije. Tu imamo podršku nekih drugih država članica, poput Italije i Francuske. Mislim da je Danska danas potvrdila da jeste za otvaranje klastera 3.

- Jedva čekam da se vratim u Beograd i da razgovaram sa predsednikom o tome kako su protekli razgovori sa ministrom spoljnih poslova Nemačke, gospodinom Vadefulom. Nemačka je svakako jedna od najuticajnijih zemalja. Razgovaraćemo i sa Baltikom, nordijskim zemljama i zemljama Beneluksa. Borimo se svaki dan. Mislim da je to dobro i za Evropsku uniju i da je pravi trenutak da se otvori klaster 3. Da li će se to desiti ili ne, ne zavisi više od nas.

"Ispunili smo sve obaveze"

Brnabić je rekla da je Srbija ispunila sve obaveze koje je Evropska komisija tražila, uključujući i dodatne uslove, i da je sada na državama članicama EU da odluče o otvaranju Klastera 3.

- Medijske zakone smo usvojili još u junu ove godine, praktično sa osam izabranih članova Saveta REM-a. REM je potvrđen, deveti član koji treba da se ponovo izabere već je u proceduri, jer je taj poziv Skupštinski odbor za kulturu i informisanje ponovo raspisao. Zakon o gasu ide svojim tokom, a što se tiče baljinške, to je posebno pitanje o kojem se razgovara na drugom nivou.

- U principu, ono što je bilo potrebno da se uradi bili su medijski zakoni, primena preporuka ODIHR-a, odnosno zakon o biračkom spisku, REM i unbundling, odnosno razdvajanje u sektoru gasa, što ćemo takođe završiti. Srbija je ponovo završila sve ono što je morala da završi, ali da vas podsetim još jednom, Srbija je ispunila sve uslove za otvaranje klastera 3 još 2021. godine. Ovo su dodatne stvari koje je Evropska komisija tražila od nas, pa smo sada ispunili i te dodatne obaveze.

- Apsolutno mislim da je fer i da bi bilo u redu, kao i vrlo pozitivan signal, da se taj klaster 3 otvori. Još jednom kažem, to sada više ne zavisi od nas. Što se tiče samog vremenskog okvira, Evropska komisija će praktično dati svoj presek onoga što smo uradili u odnosu na non-paper krajem novembra i sa tim će izaći pred države članice EU kako bi tražila podršku za otvaranje.

Pro-evropska opozicija kritikuje Evropsku uniju kada pohvali Srbiju

Brnabić je ocenila da je Srbija jedina zemlja kandidatskog procesa u kojoj se politički i društveni akteri međusobno sapliću umesto da zajednički guraju državu ka Evropskoj uniji.

Navela je da deo opozicije i deo civilnog društva često osporavaju pozitivne ocene EU o napretku Srbije.

- Da kažemo da smo mi praktično jedina zemlja u kojoj jedni druge saplićemo, a svi tvrdimo da smo za Evropsku uniju. Ovde vi ne možete da vidite situaciju kao kod nas. Kada govori, na primer, premijer Albanije, ne postoje organizacije civilnog društva koje se javljaju da kritikuju Albaniju. Kada govori premijer Crne Gore, nema organizacija civilnog društva koje će reći: znate šta, mi bismo radije da ne otvarate sve klastere, jer mislimo da je to bolje. Oni svoje rasprave ostavljaju za kuću. To su interne rasprave i naravno da postoje razlike po mnogim pitanjima, ali u jednom su ujedinjeni: da guraju svoju zemlju ka Evropskoj uniji. To rade svi podjednako, i vlast, i opozicija, i civilno društvo.

- Kod nas samo čekamo da, ne daj bože, evropska komesarka Marta Kos kaže nešto lepo o Srbiji pa da odmah dobije tri pisma od proevropske opozicije u Srbiji sa porukom da je sramota što je pohvalila Srbiju. Pa kako ćemo tako u Evropsku uniju?

- Naravno, smatram da je ključ svega usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, ali mislim da Evropska unija ponekad ima više razumevanja nego neke stranke bivše vlasti koje tvrde da su za Evropsku uniju, a onda kritikuju Evropsku uniju svaki put kada kaže nešto pozitivno o Srbiji. Isto važi i za deo civilnog društva.

- Čuli ste i danas na panelu da neki predstavnici otvoreno kažu da bi radije zaustavili evropski put Srbije nego da Srbija napreduje ka Evropskoj uniji. To je, rekla bih, zaista paradoksalno.

- Te stvari moramo da razjasnimo danas: da li želimo da radimo na tome zajedno ili ne. Ako ne želimo, vlast to sama ne može da iznese. Nije mogla nijedna zemlja, pa ne može ni Srbija.

Usklađivanje spoljne politike sa EU

Ana Brnabić je poručila da je stepen usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije dostigao rekordni nivo i da se reforme nastavljaju. 

- Stepen usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije je na rekordno visokom nivou, preko 65 procenata. To je važna i značajna informacija. Srbija će nastaviti da sprovodi reforme, a takođe očekujemo i puno razumevanja od naših evropskih partnera za sve izazove koje imamo na evropskom putu.

- Ono što je od početka bio dogovor i načelo naših evropskih integracija jeste postepeno usklađivanje naše spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije do trenutka kada postanemo punopravni član. Videli smo da to može da ide veoma brzo, kao u slučaju Albanije, koja je juče otvorila sve klastere.

- Zato želimo da vidimo taj nivo razumevanja Evropske unije prema Srbiji. U partnerstvu ćemo ići dalje, a kada postanemo punopravna članica Evropske unije, u potpunosti ćemo se uskladiti.